Ženski pokret

Пошто ово пленарно ријешење везује све грађанске судове Босне и Херцеговине, то се сада на све наше немуслиманске припадник примјењује нашљедно право о. г. з. Још једино за наше муслиманске суграђанке остају у кријепости и на даље досадашњи закони, али ћe и они, надати се, временом бити реформисани. Колико је времена требало да се донесе ово ријешење, и колико је кроз то вријеме учињено грубе неправде многим удовицама и нашој женској сирочади. Али ни овом рјешидбом није питање нашљедства дефинитивно ријешено. Та рјешидба важи само дотле док не буде другом пленарном рјешидбом укинута. Али и поред тога је према нашим данашњим потребама и приликама и а. о. г. з. од године 1811 и србијански грађ. закон од 11. марта 1844 у многоме чему за жене неправедан и застарио, те су потребне савремене реформе. У Аустрији су новелама о. г. з. већ проведене неке реформе, али се те новеле, како сам већ истакао, не могу примјењивати на припаднике наше уже домовине, него само на наше испод аустријског јарма ослобођене суграђане. Тако смо ми опет и у новоослобођеној домовини несрећни гpaђани другог реда. Да докажем недостатак и несавременост наших постојећих закона, нарочито обзиром на жену, довољно је само неколико примјера из о. г. з. Прописи о. г. з. који говоре о особним правима убрајају жену међу особе које не могу своје околности ваљано уређивати, те јој према томе ограничавају дјелатну способност (§ 21.). Овом одредбом ставља закон жену у подређен положај, чиме протуслови самоме себи, јер баш тај исти закон, како произлази из прописа § 1349, не признаје спорног туторства (туђе сбавезе може преузети свако без разлике пола). У нашљедном праву код законског нашљедства не прави о. г. з. никакве разлике међу половима. У породичном праву је отац старјешина породице, те је дужан жену у свима случајевима заступати. Он је овлашћен да управља жениним посебним иметком док се жена томе не успротиви. (§§ 91. 1238.) Од најзамашнијег утјецаја је полна разлика на она права која проистичу из брачног и родитељског одношаја. БР’ V.

женски покрет

стр. 141