Ženski pokret

Из те школе, по речима једнога Француза, изнео је Киплинг: крепко здравље, религију према раду, култ према јакој вољи и навику на строгу дисциплину. Из сваке школе требало би да изађе снажан и здрав већ формиран један грађанин, дисциплинован, који ће слушати заповести, макар под којом звездом био; служити свима члановима друштва, ма где се налазио; радити свој посао ма на којој географској ширини био; вршити своју дужност најбоље, па макаква она била. Али на жалост наше школе нису онакве, како Киплинг описује своју школу: седам великих и простих кућа, на обали морској, у тим кућама две стотине другова, једнакога типа ; седам година на истој обали; око тих кућа бескрајне баште, пуне зеленила. У библиотекама пуним књига, у светлим салама „ти славни људи“ робови дужности, господари воље, слуге велике Енглеске, спремају будуће грађане енглеске свакога за свој посао, најстрожије и најбоље, не казујући му зашто. Г-ђа Др. Симића са конгреса одвела нас је у трпезу Женског Друштва, где је свима гимназистима указано најлепше гостопримство. Кад смо ушли у скромну и чисту трпезарију, коју су улепшавале и разведравале ките свежег цвећа у вазнама, намештене по столовима, застртим белим покривачима, онда смо разумели, колика је потребна сарадња наших жена у васпитању мушке и женске омладине. Јер они исти учасници конгреса, који су онако озбиљно „грмели“ у сали II гимназије, добили су израз добре деце после њежног опхођења гђе Симић и пријатног мириса лепих колача. Здравље, добра храна и њежна реч недостаје већини ове деце, којој школа није дала никакве дисциплине. Гђа Петковић на банкету приређеном целом конгресу, рекла је у својој здравици, и ако јој то може бити унапред није била намера, какви би услови у школи били, кад би жене имале учешћа у политичком нашем животу и прављењу програма за мушку и женску децу. Ми са задовољством бележимо из говора гђе Петковит ова места:

254

Женски покрет

7 п 8