Ženski pokret

Но тај акт нас интересује са друге тачке гледишта. Кад се мало дубље у њ’ загледа, види се пут којим би требало учитељице да иду. Искуство их само гони, да раскину са старим традицијама и да, баш оне саме, отпочну једну снажну акцију за право гласа женама, Јер без политичких права њих Мин. Просвете никад не третира као личности с обзиром на њихову вредност и заслуге, већ као жене у односу према човеку: као младе девојке гоне их по селима, удатим узимају половину дневнице, ако остану неудате бацају их у пензију. Ништа њима не вреди што су одличне учитељице, жене које за собом имају велики број година истинске службе; уживају код деце љубав омиљених васпитача, у грађанству глас великих патриота; што су као национални борци за време мира развијале националну свест, за време рата уздизале дух и морал код народа, једном речју зидале темеље Југославије и у те темеље узидале један део своје душе. Од њих виша вреде истакнуте партизанске личности, јер оне и ако нису вредност ва нацију, представљају добит за партију. Па зато се данас тим учитељицама, борцима, за нацију предпостављају људи борци за партију и ако су они, и за време мира и у доба окупације експлоатисали наш радни народ, потписивали се да су Бугари, скупљали прилоге за ареоплан „Орел“, дар бугарском цapу Фердинанду и „мајци“ Бугарској. Да али, ти исти људи, који су са бугарским и немачким војницима и официрима за време окупације на трговима викали: „Живео“ Фердинанду и Виљему, проламају на истим трговима ваздух, вичући на митинзима „живели“ вођама партиски м. А учитељице, без политичких права, одличне или не, културне раденице, младе, старе, удате, неудате, вредне, лење, интелигентне, глупе, остају интелектуалне служавке, чијих се газда само имена мењају, а изглади остају исти. И најзад, једна монструозна примедба учињена је на Конгресу државних чиновника: жене, државни чиновници уносе неморал својим држањем, те би зато из државне службе требало уклонити све без обзира. 0 томе би се могли писати

9 и 10

Женско питање у борбеној фази

303