Ženski pokret

тет, положио судијски испит, има 25 година живота и испуњава законске услове за државну службу. И јавни правозаступник може бити судија, ако је положио правозаступнички испит и вршио најмање две године правозаступничку дужност“. Члан 1. другог пројекта овако гласи: „§ 1. Адвокатура се стиче уписом у именик адвоката. § 2. У именик адвоката може бити уписан само онај који докаже следеће услове: а) да је држављанин Краљевине С. X. С.; б) да је способан за правне послове; в) да је свршио правне науке и положио у Краљевини С. X. С. прописане испите; г) да је по свршеним правним наукама и положеним испитима практиковао на начин и за време како је то законом прописано; и д) да је положио адвокатски испит“. Та два члана јасно казују да нови пројекти закона о судијама и адвокатима не искључују жену из правде. Ради сравњења са досадањим стањем тог питања код нас према стању у страним земљама износимо неколико примера и статистичких података: Америчанка Mrs. Арабела Менсфилд иступа г. 1869. пред суд као бранилац; за њом Mrs. Килгор, и чувена јуристкиња Белва Локвод (1879,), која је у својој пракси добила више од хиљаду парница; близнакиње Mss. Колорове, ради својих великих способности, долазе у службу високом суду у Вашингтон. Осим што у свим америчким државама жена суди и бранн, дато јој је то право и у Канади и Аустралији још у прошлом веку. Европа то право дајс жени тек почетком XX. века. У Француској закон од 1. децембра 1900. даје жени право на адвокатуру; (Францускиње - адвокати одлазе и у Алжир). Исто дају и неки кантони Швајцарске, па Холандија, Норвешка и Шведска; Данска подељује жени то право законом од 6. априла 1906. У Русији је год, 1909. гђица Флајниц припуштена пред суд као правозаступник : у исто доба у Хамбургу Dr. jur. Ана Шулц. Статистика, која је дошла из последњих предратних година казује да је у Паризу било у то доба 19 женских адвоката, у Хагу, Амстер-

9 и 10

Жене као судије и а ( двокати

307