Ženski pokret

Дом инвалида у Земуну.

Земун је постао место, где се бол и резигнација лече радом. Земун је престоница Инвалида. Та част као да му је дата, у име признања, за страдања његова. Одмах по ослобођењу у дело је изведена идеја једног човека. Госп. Веља Љ. Рамадановић, оснивач и управитељ Дома и Школе Слепих Инвалида у Бизерти, уз припомоћ енглеског Relief Funda, ком на челу стоји Енглескиња Miss Мс Fie, уређује у Земуну Дом Слепих Инвалида. Од самог постанка дом скреће на себе пажњу друштва и државе. Пре годину дана постаје државна установа, проширује се у Дом свих инвалида, коме је заштитник млади Краљ Александар I. У дом улазе и деца. Оделењем слепих и даље управља г. Рамадановић, са неком посебном спремом и способности. Ја не познајем сретнију породицу, но што је та идеална породица слепих. „Тата“ и „Мама“ слепе деце, (г. Веља и г-ђа Катарина Рамадановић) за мене су социјални радници првог реда. Ја, као жена узносим љубав г-ђе Рамадановић изнад материнске љубави. Када би неко хтео доказивати да таква љубав не постоји одвела бих га да види гђу Рамадановић међу слепом децом и инвалидима. И видео би како се на њезин корак, на њезин глас испружају мале ручице и сазнао би како у радости дрхћу мале душе, јер ће их загрлити „мама“; а, ако се она нечујно крај њих створи, њихов их опип не превари, ни у најповршнијем дотицају. Превелика мора бити љубав, која отвара исцеђену зеницу да назире светлост у мрачном животу човека. Никоја суза није тако тужна, као она, која се цеди из слепог ока. Ту сузу дивно утире гђа Рамадановић. Видела сам је много пута међу слепима, Никад ми се није учинила већа но о првој слави, коју је Дом Слепих Инвалида славио на Крстов-дан. Док су тако симпатичне помоћнице, девојчице из Дома за заштиту деце служиле многобројне госте, остала је она међу инвалидима. Са славским житом у руци приступала је слепим јунацима и залагала их њиме. Личила је свештеници, која пружа причест. „Отвори уста“ она му придржава главу, а он прима жито. „Сретна Слава“! - И редом тако.

316

Женски Покрет

9 и 10