Ženski pokret

ванредне слике. Његове мисли прелазе границу заблуде. А његов морал је морал потребе у слободи. У једном делу својих песама он баца критички поглед, на патриотизам. У другом на друштвени морал. Ево како он каже за досадање схватање патриотизма. Доле са славопојем Душану, Балши, то нису величине. Хајдучкој крви нек’ се хори цик. И нек престане драж светих деспотица, јер; Гладан и крвав је народ мој А сјајна прошлост је лаж. А ко нас воли, нек’ воли камен голи. Величину свога народа он види у храбрости да мpe. Ha то je охол. Зато и каже: живот је за служинчад част, а не за род мој који је вечито разапет, чија је судба да мре охоло по гори и да при том пева гласно песму. Зато он прети народу свом: Клекнеш ли животу понизна лица Нисам више твој син. Једна од мисли која саркастично истиче судбину Бога љубави, добра и праштања, јесте у песми Молитва где писац вели: нема више моћи да се роди син божји, спаситељ света у штали, иа путу, у ноћи. Таквога творца истине и љубави данас очекује само смрт. Он је у опште свуда исмевање данашњег поретка ствари. И не желећи да се наставља, он уноси анархију, разоравање, смрт. Зато он и у љубавној својој песми пева: Наш вити корак, невини занос загрљаја првих, не везује брак. Наша је страст гурнула у пропаст лажи, законе, новац и породицу. Он иде у анархији до крајњих граница; каже: Сам сам, нити сам рођен, нити кога рађам. Немам никога. Сва веза његова са осталим светом је његова сенка. Не воли оно што данас људи воле. Пева песму смрти, рушењу, вешалима, злочинцу као невиноме, и сарказам. тих његових мисли уједа наше морално убеђење, цери му се злобно и усијаним словима исписује речи да веће покварености, веће злочине, ми данас у друштву толерирамо, често уздижемо, а понекад и славимо. Можда зато што су под етикетом добра! — Можда. Не кажем ништа, и нећу о томе даље да говорим. Да продужим о Црњанском.

56

Женски Покрет

1 и 2