Ženski pokret

Врло интересантан рад је био у комисији за мир и арбитражу. Председавала је Г-ђа Клара Тибјерг, делегат Данске. И ако је рад ове секције веома тежак, с обзиром на тако много разних нација које у њему седе и ако су скорашњи догађаји још и сувише свежи у свести свих нас и ако се свет у своме менталитету није много изменио после рата, морам да признам да је Г-ђа Тибјерг радила са веома много такта и лојалности. Она је се старала да спрам свих буде подједнака и имала је куражи да често пута каже по коју истину, коју није увек било пријатно чути. У своме говору сетила се с пијететом руског цара Николе IIог, који је тако много желео мира човечанству и који је први дао инициативу да се на одржању мира ради и онда, кад људи нису злим последицама рата на то притерани. Поменула је како су за рат сви донекле криви и како нико није до краја вршио своју дужност да рат спречи. Како су питања ове секције била упућена члановима друге недеље месеца априла ове године, то највећи део одговора није још стигао и делегати су подносили на седници ове секције своје одговоре реферате. Постављена су била ова питања: Да ли је ваш комитет организовао какву пропаганду за мир у току прошле године? Имате ли код вас какво друштво слично: „Leage of Nations Union"? Постоји ли код вас жеља да се дође до бољег интернационалног споразума и да постану интимнији односи међу народима? Знате ли да ли постоји у вашој земљи какво удружење за изучавање међународне историје и актуелних проблема? Да ли бисте знали да предложите што, што би појачало оданост споразума међународних? Као што се види и caма постављена питања су доста незгодне природе. Ако би се хтело на њих истину одговорити, човек би испао као да не располаже са довољно међународне учтивости и куртоазије и могло би лако довести до нежељене дискусије. Услед тога ваљада све нације су се трудиле да се прикажу како су од вајкада биле мирољубиве и како ни за

7 и 8

Извештај

225