Ženski pokret

Скупштина je изгласала и програм савезнога рада који гласи: 1. Рад на народноме јединству; 2. Изједначење жене са мушкарцем у приватним и јавним правима; 3. Једнак рад, једнака звања и једнака награда; 4. Заштита женске снаге с обзиром на њен природни позив; 5. Заштита деце и младежи; 6. Једнаки услови за васпитање женске и мушке деце и у кући и у школи; 7. Један морал и за мушкарца и за жену; 8. Борба противу проституције; 9. Борба противу алкохола. Не треба заборавити и овог пута оно што смо већ казале: да се истиче Словенкиња својим стварним радом и постојаном енергијом. У сваком новом додиру са Словенкињама за нас, Хрватице и Српкиње, има у том погледу поуке.

Загорка Стојановић.

Наша одојчад.

Поводом дечје изложбе. Овогодишња дечја изложба, у новој згради Университета, скромна али достојна сваке похвале, морала је изазвати код сваког озбиљног посетиоца суморне рефлексије о примитивним приликама под којима се у нас врши неговање и одгајивање мале деце. Мислимо ту на првом месту на одгајивање одојчади у нас, за које наш свет сматра да је то ствар узаног круга породице а не озбиљан социалан проблем прворедне важности. Колико се слаба пажња у нашој средини обраћа на начин одгајивања одојчади, најлепши је доказ факт да је смртност међ новорођенчадима у нашој земљи изнад једне трећине броја рођених. Заборавља се при том да модерна дечја хигијена, примењена са успехом у свима културнијим земљама, тврди да одојчад умире искључиво услед непажње и неумешности, изузев случајева рђаве конституције по рођењу. Једно нормално рођено одојче не сме умрети, јер не треба заборавити да је данас много важније очувати једно одојче него спасти од смрти једног старца или чак и одраслог. Ово важи не само за одојчад храњену мајчиним млеком, већ и за све оне јадне малишане који су из буди каквог узрока лишени материне хране и упућени на вештачку исхрану. Несумњиво је да је такву децу много теже одржати него прву, па ипак ни она не смеју уми-

236

Женски Покрет

7 и 8