Ženski pokret

У име човечности! У име савести! Касно је! Али још има времена!“ (Види податке у Новој Европи, од ове године, нарочито чланак Мирослава Крлеже.) И пространство на коме пустоши глад и број људи и страховити призори је то огромно, великих димензија. То је Један од ужаса који наша фантазија не може да досегне, То је изнад свега што ми, живећи једним нормалним, и ако многи од нас непотпуним и несрећним животом, не можемо да замислимо нити да појмимо. Природа која нас задивљује својом величанственошћу, она нас и притискује и дави тежином својих страхота и ужаса. Симбол руске глади су троје деце чије су руке везане на леђима да не би себи више сисали крв из прстију. То је равно сликама из Дантеовог пакла, али то је страшније од пакла јер тај симбол је стварност. И таква катастрофа је постигла један народ који је увек патио, који је робовао и патио столећима у целој својој историји. И зато је ваљда морално и религиозно озбиљнији и дубљи него западни народи. И зато ваљда поред осталога је пун експлозивних елемената и никако да нађе равнотежу ни цео народ ни сваки појединац за себе. Тај народ је и гладовао много пута и његове глади су узимале огромне димензије. 1891 је гладовало 16.750.000, а 1906 године 26.495.000. Али никада глад није достигла такве границе као сада. Један члан стране мисије за помоћ гладних у Русији убио се! И ко зна ко Pe се још убити! Jara разумем. Он је погодио проблем: он га није решио али он Је видео у чему је проблем руске глади. Али не, рђаво је речено видео. Он је доживео најдубље што један човек може, до сржи свога бића, до онога што чини дно живота. И свеједно је што се убио, јер требало је да живи и да помаже гладнима, он ће остати кад један од људи које ће историја морати да забележи, ако се једног дана успне на висину да бележи моралне хероје и људе које умеју да воле човека и који умиру немајући снаге да гледају патње других људи. Наравно, ми се нећемо убити и не треба да се убијемо, и не пада нам на памет да се убијемо. Али треба да за тренутак осетимо колика је то беда у којој се дави и пропада данас руски народ. И да са једним одушевљењем какво је потребно за једну велику историску мисију, помогнемо том јадном руском народу, или да се бар останимо у границама стварних могућности се-

7 и 8

Зашто треба да homoi немо гладне у Русији?

195