Ženski pokret

Тако се и у овој старој аристократској породици појавише две супротне духовне струје: једна потајна, скривена, пригушена па ипак бунтовничка и интензивна тежња ван и напред, коју није било могуће обуздати, која је, као свака природна сила, сама себи крчила пут и насупрот њој друга, јавно тиранство родитеља убеђених у своје право, које је покушавало да стане на пут тој њима непознатој, непојмљивој природној сили, да је задржи, обузда. Ањута је имала пријатељицу која се звала Инеса и која је такође силно желела да оде у иностранство на студије. Али ни њени родитељи нису хтели ни да чују за то. Онда су се Ањута и Инеса овако договориле: једна од њих двеју, свеједно која, ступиће у један такав „платонски“ брак који би послужио само као средство да дођу до слободе. Оне су држале зацело да ће бити довољна удаја једне од њих двеју, па да родитељи и оној другој одобре пут у иностранство, пошто тај пут више не би носио упадљиви карактер путовања на студије, већ би био сматран просто као пут из задовољства. Тада би и мала Соња пошла с њима она је иначе била нераздвојна сенка своје сестре јер се пут није могао ни замислити без ње. План је, дакле, био готов, само је сад требало наћи човека који би омогућио његово остварење. Ањута и Инеса се обазреше по кругу својих познаника и избор паде на једног младог универзитетског професора. Оне су га додуше познавале површно, али су биле убеђене у његову индискретност и готовост да се жртвује за општи циљ. И једнога дана, три девојке Соња, као и увек дотле, у позадини посетише професора у његовом стану. Кад слуга уведе три младе девојке он је баш седео за столом заузет својим студирањем. Ова гa je посета необично зачудила, пошто девојке нису припадале ужем кругу његових познатих. Ипак их је, уставши, с пуно љубазности понудио да седну. Оне седоше све три једна поред друге на дугачку софу и тренутно завлада збуњено ћутање. Професор је заузео место у столици за љуљање пред њима и посматрао их час једну, час другу. Гледао је високу, витку, плаву Ањуту, пуну фине урођене грације, великих, блиставих затворено плавих очију управљених на њега без страха али са изразом извесне сумње. Посматрао је и гараву, високу,

Бр. 11 и 12

Соња Коваљевска

339