Ženski pokret

III

Даро, мила пријатељице, хоћу да говорим с тобом последњи пут. Ја нећу да тешим твоју јадну мајку, јер њој нема утехе, кад је изгубила тебе: своје весело, добро, вредно и мило дете, своју помоћницу и сапутницу у мучном и тешком животу у коме си се и ти, раме уз раме с њом, борила за хлеб и за правду. Оставила си и своје другарице и пријатељице којима си у најтежим тренутцима умела да пружиш утехе, да им омилиш живот, да их одвратиш од самоубијства, као од нечег глупог и непаметног а ти си то учинила! Зашто си то учинила, кад ја знам да си ти волела живот, да си му се радовала, да си хтела да живиш, да ти је душа била ведра и чиста, и да си у свему умела да видиш лепоту живота и друге да учиш томе. И мене си учила, и мене си тешила, и мене си одвратила, Даро а ти си отишла у смрт. Али ја те разумем. Ти си и сувише добро осетила патње и њевоље твоје мајке, и сувише добро разумела њену тешку борбу, сироте учитељице, саме жене, остављене на милост и немилост људи и нељуди. Са пуно љубави према мајци и породици, ти си ушла у ту борбу, узела на себе велико и тешко бреме, али твоје веселе очи и ведро лице никад нису то показали. Напротив, они су скривали од твоје мајке твој бол и твоју борбу, који су премашили твоју снагу, а још јој чинили живот лепшим. Као и сви, ни твоја мајка није знала да се иза твога насмејаног лица крије највећа патња, највећа борба која ће те одвести у смрт. О, да је она што знала, скрила би све од тебе, и носила би сама крст на својим измученим леђима. Фина твоја душа, није могла да схвати грубост и неправду људску, а још мање да је издржи. За тебе нежну, добру, осетљиву и правичну, ова борба била је претешка и прегруба и ти си јој подлегла. Мучила си се и патила за живота, умрла си у најтежим боловима, били су ти ужасни последни тренутци, али си сада далеко од бола, далеко од неправде која те је нагнала у смрт. Унесрећила си за увек своју мајку, сестру и браћу, ожалостила своје рођаке, другарице и пријатељице, али ако си сада мирна и срећна а ја верујем да јеси и нама ће бити лакше. Чуваћемо док живимо твоју лепу и светлу успомену. Збогом.

Даница Михајловић,

студ. философије,

206

Женски Покрет