Ženski pokret
углед у своме друштву и ван њега, које могу послужити млађим поколењима за пример, високо схваћајући улогу народне учитељице у новоме времену, нашле су се побуђене да то друштво срганизују. То су; наша надзорница г-ца Савка Радичевићева, председница Организације, г-ђа Јела Ивановићка, Василија Стојановићка, Јела Аћимовићка, Јелисавета Станимировићка, Јела Петровићка, Наталија Кошанин, Лепосава Радишићка, Лепосава Лазаревићка, Драгиња Поповићка, г-ца Милева Антоновићева, г-ђе Јелена Симићка, Мица Стојановићка, Макрена Провировићка, Даринка Ћосићка, Mapa Чолаковићка, г-ца Милева. Тодоровићева и многе друге вредне чланице оснивачице. С болом у души морам поменути да је Организација изгубила једну вредну чланицу оснивачицу Драгу Џинићку, учитељицу на Савинцу, Сем одбора у Београду постоје још одбори у овим местима: Пожаревцу, Скопљу, Баваништу, Земуну, В. Бечкереку Н. Саду Новој Пазови, Сомбору, Марибору и Сплиту. На једној ужој конференцији 16. априла 1920 г. г-ђа Лепосава Максимовић-Петковићка, председница Женског Покрета истакла је: потребу, начин рада и циљ организације, те је морално и материјално помогла Организацији у њеном стварању. Било је колегиница које су одмах у почетку схватиле дух Организације као члана савеза свих друштава Краљевине, као и оних које нису. Али доцније посматрајући рад организације постале су њене редовне чланице. Осетиле су, да задатак Организације није одвајање од колега, на против подела рада у заједничком циљу. И као што свако професионално друштво узима задатак за, своје професије, то је учинила и Организација. Дакле задатак jj s . поред спровођења народног јединства, још: старање о моралном и материјалном положају учитељица као и васпитање подмлатка у моралном и физичком правцу; одржавање везе с мајком детињом да би се с њом сарађивало на испуњавању овог програма, У целоме свету и пре рата постојала су женска удружења, а у овоме страшноме европском рату жене су доказале своју велику способност и мудрост за самосталан живот и борбе у њему. Доказале су интелектуалке као и неинтелектуалке, што им је високом културом просвећених и непристрасних људи и признато. Са великог интернационалног конгреса жена у Риму поздрављене су све жене, које су поднеле жртве у овоме рату. оне по школама, фабрикама и пољима све које доприносе добру човечанства. Према томе наше организовање дошло је кас ■
54
Женски Покрет
1 и 2·