Ženski pokret

тернационалном конгресу жена у Риму“ обављеном маја месеца, где је и г-ђа била изасланица. Том приликом имали смо задовољство чути реферат о раду ван конгреса младе г-ђице Милене Атанацковићеве, чиновника Министарства Социјалне Политике, која је такође била изасланица на конгресу и која је нарочито радила на стварању Женске Мале Антанте. Сва три реферата саслушана су с највећим одушевљењем. Организација, да би пратила рад учитељица-ља у проширеној отаџбини прима листове: „Женски Покрет“, „Јединство“ што излази у Загребу, „Вировитички Гласник“ из Осека, „Завичај“ из Скопља, „Просветни Радник“ из Скопља, „Дечје Новине“ које уређује жена тетка Зорка Лазић. У целокупном раду Организација је велику бригу поклањала просвећивању жене у народу, јер просветити жену значи придобити је за школу, а поред ње и људе, нарочито у Јужним крајевима Србије, где се опажа велика удаљеност од школе. У овоме су имали великог успеха одбори у земљи. У престоници организација је ово спроводила путем одржавања Материнских Састанака у свима женским школама. У програму је будућег рада, да се створи један музеј женских ручних дечијих радова у циљу спровођења народне орнаметике, као и цртежа, писанака, писмених састава и т. д. За стварање овзг музеја Организација се нарочито обраћа другарицама у унутрашњости. У овоме извештају у кратко вам је изнешена слика трогодишњег рада Организације. Радило се и борило подједнако. Борбе око задобијања и одржавања моралних права за дуже време кочиле су точак рада Организације, успело би се и више у томе изгубљеном времену. Многе наше колегинице у унутрашњости и не знају да постоји Организација а још мање о њеном раду. Неке су можда и чуле, али имају погрешно мишљење. На вами је, драге колегинице, које сте сад овде, да обавестите колегнице у унутрашњости, ако сте из извештаја осетиле, да треба радити у овоме правцу, да се организујете, јер само организоване раднице могу успевати у своме послу. Управа Организације подносећи вам овај скромни извештај о своме раду, моли скупштину да да су чланице управе уложиле део душе своје у овај рад, некад са успехом, а некад без успеха, гли увек с уверењем, да су се у своме раду руководиле љубављу према своме народу, својој домовини и под-

Женски Покрет

1 и 2