Ženski pokret

реч или каква примедба поводом друге које ствари, биле би довољне да јој разјасне читава поља мисли. Изгледало је као да њу треба само потсетити на ствари које је она већ раније учила. Њена мати говорила је да јој је она њено најбоље дете. У школи је брзо напредовала. Учила је пажљиво и с разумевањем. Жудела је за знањем. Ћутљива, питома и искрена, прешла је преко првог школовања и одмакла много даље пре но што су они, чијем је старању она била поверена то могли и да осете. Њен отац је први ударио основни звук по коме се цео њен доцнији живот развијао. Тада јој је било 12 година. Она и отац седели су на тераси њихове виле у Фрајлингеју, као што је то код њих лети после вечере бивао обичај. Он под утицајем једне добре цигаре, сталожених мисли, моралних oceћaja, овог тренутка дидактички расположен, јер кафа, коју је очекивао још није била донета. Она млада свежа, готова да ћутећи прими и брижљиво среди у својој паметној глави сваку поуку која би сишла са његових усана, да је опет изнесе и окуша кад се прилика укаже. „Где ти је мати?“ упитао је отац. „Не знам“ одговорила је Евадна „мислим да је у соби за примање." „Никад немој рећи мислим, драго дете, о стварима које су поуздана факта. Ако је могуће знати, твоје је да то изнађеш, а ако ниси у стању то да учиниш, мораш рећи да не знаш. То је морални кукавичлук, штетан по тебе саму не признати своје незнање. У исто време можеш да заведеш или несвесно да превариш другога." „Како може морални кукавичлук непризнавања свог незнања бити штетан по мене оче?“ упитала га је она? „Како, зар не видиш? одговори јој он. „Патила би двоструко. Прво, кад би се навика на нетачно изражавање учврстила код тебе, твој би карактер био тиме уназађен. Друго, наводећи људе да претпостављају да си ти исто толико мудра колико и они сами, изгубила би сваку прилику да добијеш корисна објашњења. Они ти неће говорити о стварима за које мисле да су теби већ познате." Евадна је на то скупила обрве и размишљала. Без сумње је тај разговор почетак њене необичне способности једног неоспорно извежбаног изражавања мисли, због чега је доцније постала чувена. Стрпљиво изучавање је за њу увек било задовољство, али од тог дана оно је постало за њу принцип. Из онога што joj je отац рекао, разумела једа право

1 и 2

Ева д н а