Ženski pokret
ланти прегледао je преко две хиљаде деце и одојчади, код којих је преко 80 од сто боловало од разних унутарњих обољења, Као главни узроци наводе се немаштина, беда, влажни станови и многе друге неприлике, којима цео Београд обилује. Једна од најопаснијих ствари јесте вештачко храњење деце, а као последица тога долази велика смртност, и то нарочито за време летњих месеца када завлада међу децом такозвана „дечја колера" У Београду је умирало 88 од сто одојчади која су се вештачки хранила". То је извештај лекара из општинске амбуланте. А ви добро знате чију децу прегледа лекар. То су деца радника, нижих чиновника чије плате не достижу ни да довољно хлеба набаве својим гладним породицама. И она деца која не помру у првим данима свога живота, праћена нуждом и страдањем, напослетку пропадају по фабрикама и радионицама у загушљивој атмосфери фабричке производње. Данас деца раде и пропадају по текстилним фабрикама за ткачким разбојима, у фабрици за израду платна, по рудницима, у фабрици трикотаже, на изради вештачког цвећа, у радионицама за израду рубља и одела, и тако даље. У свима тим фабрикама и радионицама раде данас мала и нејака деца. • У Београду, ту где је министарство Социјане Политике и Министарство Народног Здравља, употребљују се на рад деца од 10 година па и млађа противно законским прописима. Јер параграф 20 у Закону о Заштити Радника забрањује употребу дечије радне снаге испод 14 година. Па ипак, у фабрици цвећа у Гробљанској улици ради око 60 девојчица, већином деце од 10 и 11 и 12 година. Даље закон изрично предвиђа осам сати радног времена за одрасле раднике, али ту, у тој фабрици, раде те девојчице 9 сати и то за надницу од 4,5, 6 динара дневно. Све те девојчице бледе су, упалих груди, малокрвне и без живота. Јасни знаци туберкулозе огледају се на њином измученом лицу. У фабрици штофа В. Илића раде деца испод 14 год. Његова фабрика представља огромну гробницу у којој су смештени радници, раднице и недорасла деца, јер су услови рада у тој фабрици страховити. У фабрици се ради и дању и ноћу на смену. Оделења су без вентилатора, атмосфера је унутра ужасна, и није један случај да радница пада у несвест за разбојем. Да бисте имали ма и бледу представу о животу тих радника, ја ћy вам прочитати „Организовани Радник", Орган Централног Радничког Синдикалног Одбора који каже: „Колико је у редовима радничке класе и
4
О невољама наше деце
165