Ženski pokret

данас je онај који не раздваја матер од детета, Данашња култура силно истиче материнство и дете. И жена мати, што је културнија, све се више враћа своме детету. У јавном раду у професијама остаће само жене без деце, девојке, старије жене, koje су већ васпитале своју децу. Жена, чим је и мати, добија своју одређену професију дете. Ако се ова професија, из било којих разлога занемари, освети се на здрављу и карактеру детета. Жену која има деце ја бих у свакој прилици поздрављала са „мати“; реч „госпођа" је потпуно бесмислена и некултурна. Нарочита школа кроз коју дете прође од рођења до поласка у официелну школу, то је време које дете проведе у материној школи. И ако се о овој школи много не говори, ипак јој се у последње време придаје све већи значај. Истиче се управо као темељ целог будућег живота и човека. Прошла су стара времена када се веровало да васпитање деде треба одузети од родитеља као што су учили стари грчки филозофи. Напротив, данас и хигиена и педагогија траже да основа одгајивања и васпитања буде у кући. Мисле да ако ова основа није добра и школа неће много успети. У одгајивању детета и његовом васпитању до школског доба специалну улогу игра мати. Будући- да је природа тако тесно везала матер и дете, биће да је мати и најглавнији фактор у култури детета. Нарочито у доба док је дете још неразвијено, док је тако рећи и физички и душевни инвалид у првом детињству. Заблуда је ако се мисли да се дете у то доба може третирати као ствар и макар од кога. Исто се не може сматрати дете као мала животиња. Истина је да се вегетативан живот у ово доба нарочито испољава, али и он треба да тече по извесном реду и правилу, како би се утицало и на душевне особине детета. Новији хигиеничари и педагози нарочито истичу ово доба као главно за формирање карактера код деце. Материна школа спрема децу за редовну школу. Физичко одгајивање детета, вршено по хигиенским правилима, утиче и на развијање здравих навика код деце. Узмимо само чистоћу детета купање. Дете редовним купањем не само да постане чисто и здраво, већ добије тако рећи још једно чуло за чистоћу. Дете навикнуто на чистоћу, навикнуто на добру редовну храну, на игру, на одмор, на свеж ваздух, на довољно спавање, не само да ћe физички напредовати, него ћe здраве и хигиенске навике стећи, а ове ћe и на његов карактер и будући живот бити од великог утицаја. Али и домаће васпитање може бити рђаво. Многи родитељи су неспремни за овај позив, други

146

Женски Покрет

4