Ženski pokret

Женске одлике у мушкој држави и мушке одлике у женској држави

5. Обрнутост норми социјалног живота мушке и женске владе. Право својине и подела рада. Два велика фактора, који, пре свега, дају жиг социјалном животу јесу својина и рад. И у овој тачки одлучује полна влада с погледом на улоге полова у социјалном раду, јер владајући пол игра исту улогу, био на влади човек или жена. За време апсолутне једнополне владе има стално владајући пол сам право на својину. Потчињени пол нема никакву своју имовину. Нама је довољно познато у мушкој држави ово ограничавање својине на владајући пол са искључењем потчињеног пола. Овде само човек има својину, жена нема свога имања. Ово право човечије својине изражава се и у браку. У овом погледу жена је у мушкој држави бесправна, У колико нам је подела својине позната у мушкој држави, у толико знамо да она има своју противност у женској држави. Као у психологији љубавног и брачног живота, тако се показује исти принцип обрнутости и у питањима својине и материјалног оснивања брака, са измењеним улогама човека и жене. Докле н. пр. постоји чврста норма да под мушком владом жена доноси мираз, а човек је поседник имања, дотле је женска влада окарактерисана обрнуто: миразом човека и правом жене на својину. Ова тендеција се јавља не само код примитивних, него и код културних народа са женском владом, Код Египћана је човек стално доносио мираз који је прелазио у својину женину. Овај је обичај постојао још у Птоломејево доба. Жена је једино имала право на својину у старијим временима. Макс Милер је, додуше, мислио, као мушко државни испитивач, да су Грци претеривали тврђењем, да је египатска невеста добијала све имање од младожење. Ипак ово није био никакав случај. Још у време Дарија каже жена о миразу свога мужа: Он припада мени. Даље, реч жена у свом најстаријем облику значи: „Она, која одева мужа.“ То значи можда да она треба да сноси издатке за одело. По неким старим текстовима од Видермана, кућа је била пренета на

124

Женски Покрет

4