Ženski pokret

стоја несумњиво у веза са принципом превласти, јер су од вeћe вредност утицаји владајућег него потчињеног пола. С тога потчињеном полу у прелазно доба ка равноправности изгледа часна и умесна жеља за уделовањем у раду владајућег пола. Док ов м последњем изгледа да су радови потчињеног пола ниски, немају драж узвишенога, већ непријатност од њега што унижава. Уз mo је зарада, новчана добит, везана искључиво за радове владајућег пола, те је драж у толико већа да се њему прилагоди и у његовом кругу остане. Утицајем свих ових момената створила се тежња потчињеног пола, да продре у спољни круг рада владајућег пола, који жели обрнуто да избегне радове овог првог. Као последица тога јавља се рушење граница међу радним областима на једној страни брже, а на другој спорије. Сасвим исту тежњу можемо опазити данас само у обрнутом смислу. Ми данас стојимо у знаку прелаза једнополне владе човека равноправности полова. Стога и видимо овде исту тежњу, наиме: јако продирање жене у спољне позиве човека и одбијање човека да уделује у женском домаћем раду. И овде питање награде игра велику улогу, кад се радне области човека и жене изједначују; само то изједначавање иде на једној страни брже него на другој, која напредује поступно. Утицај полне владе на образовање телесних облика,. полно естетичког идеала одевања и украшавања човека и жене. Извесне особине телесних облика важе данас као типично женске полне ознаке, Држи се као карактеристично за жену; нагомилавање сала, заокругљеност и обилност облика, И то се узима не само у лајичким круговима, него ово гледиште заступа и утврђена теорија медецинске науке. Исто се тако сматра биолошки оправдана научно утврђена разлика у телесној величини и снази, које су код човека боље развијенеБукура је ову научну поставку о особинама жене потврдио и тиме је она постала владајућег мишљења. Али се при поређењу типова у мушкој и женској држави показује да. овде није реч о секундарним полним разликама, како се данас узима, већ о утицајима једнополне владе, који стоје у најтешњој вези са поделом рада. Већа бујност телесних облика налази се, наиме, стално код потчињеног пола, сасвим је cвe једно да ли је он женски или мушки пол.

190

Женски Покрет