Ženski pokret

прате напоре женских организација целога света, и желео je да ступи у што чвршћу везу са тим организацијама. Стога је нашим чланицама већ познато, да постоји једна моћна интернационална феминистичка организација, у којој су учлањена феминистичка друштва из 40 разних земаља и да је тој организацији име Интернационална Алианса за Женско Право Гласа. Наш Народни Женски Савез је после рата ступио у чланство Алиансе и на III Конгресу, одржаном у Женеви 1920. г. заступљен је био преко једног свога делегата г-це Ани Христић. На IX. Конгресу у Риму 1923. год. наша земља је била заступљена са 5 делегата, а тада се и друга организација из наше земље, Женски Покрет, као чисто феминистичко друштво, пријавило за члана Алиансе. Тако је на Конгресу у Паризу наша земља била заступљена преко са две организације: Н. Ж. С. и Ж. П. и то са 8 делегата: председница делегације и делегат Н. Ж. С. г-ђа Лепосава Петковић, чланови делегације и представнице Ж. П. г-ђе Милица Крстић, Милена Атанацковић и Вера Кићевац, из Београда; Мира Водварха Кочанда из Загреба, Амалија Пријатељ и Ема Пече из Љубљане и Др. Маша Живановић из Сарајева. Поред ових делегата 4 редовне чланице Ж. П. међу којима је и наша позната социјална раденица г-ца Милева Тодоровић заинтересоване за рад Конгреса пријавиле су се за конгресисте, и тиме увећали нашу делегацију са 4 члана. Тако многобројна делегација дала је најбољи доказ страним феминискињама, како је велико интересовање наших жена за општа феминистичка питања. Али пре но што почнем излагање о самоме Конгресу, мислим да ћe Вас интересовати ако Вас у кратким потезима упознам са историјатом Алијансе. У XIX. веку најслободоумније идеје о достојанству и праву човека дошле су до свога изражаја. Технички напредак мења из основа економску структуру друштва, и положај жене у друштву нагло се мења њена свест о вредности своје личности, достојанству и праву човека пробуђена је. То је имало за последицу да она осети потребу да се бори за измену свога потчињеног положаја. У последњим деценијама прошлога столећа, поред многих слободоумних покрета, организују се и покрети жена. Оне траже да им се у

€

Извештај о раду Конгреса

193