Ženski pokret

повређени. Ми се сетимо, при овим описима, велике извештачености женских фризура, како смо их познали из разних имена мушке владе. Људи код Канда, по Вестермарку, носили су врло дугу косу коју су врло марљиво красили. Хебриди носе своју косу 12—48 цоли дугу, и поделе је у 600—700 локница или плетеница. У Северној Америци људи носе косу до пета. Код Латука човек носи слично вештачку фризуру и треба му 10 година, док је усаврши. Плиније прича да су људи код старих Германа бојили косу. Вероватно је да склоност украшавању и дотеривању потчињеног на једној страни, и тежња једноставности владајућег пола стоје у тесној вези са поделом рада. Пол, коме ја кућа радни домен нма ваше времена да се краса u дотерује него други пол, који ради послове ван куће. Украшавање и дотеривање имају за циљ да разонођују. Задовољство и интерес за такво разонођење се појачава и другим фактором. Са слободним временом се развија еротични oceћaj. Пошто полни партнер не дели ово слободно време, то усамњена еротика тражи себи излаза у украшавању тела, што се сматрало а и данас се, несумњиво, сматра као припремни љубавни акт. Даље, можда овде игра улогу чулније узбуђени нагон, да се постиже допадање другог жељеног пола, а све ради свога чулног задовољства. Из ових разлога ми видимо данас да се жене са највише слободног времена, а најмање рада, највише баве својим телом и његовим украшавањем. Обрнуто, упосленом полу ван куће не достаје ни времена, ни задовољства да се украшава и дотерује, међутим је тежња за допадањем другога пола у опште смањена. У колико више расте апсолутизам једног пола, у колико се он сам бори за послове ван куће, у толико му остаје мање слободног времена, а тиме мање и сексуалних интереса. Са тим изостају најјаче тежње за украшавањем тела. Украшавање постаје терет и осећа се као некорисно и сувишно мучење. Ношња се бира што простија. Ова простота постаје основ униформисања. Јер, прво, ова тежња за простотом постоји код већине из владајућег пола, пошто он врши спољне послове,. има јако напоран рад и мало слободног времена. Осим они мање вредни и марљиви, који би могли још имати задо-

Женске одлике у мушкој држзви и мушке одлике у женској држави

235