Ženski pokret

во да Америка жели господарство света. Енглеска је предузела крсташки поход противу бољшевика. У том походу тражи савезника који плаћа скупо туђим миром. За талијанску помоћ, учествује један одред талијанске војске у Шангају. плаћа скупо стеченим миром па Балкану и тд. Из ове политике излазе маса других појава које као авет бде над државама и народима. Италијанско-мађарски уговор, концентрисана акција у Пешти и Софији, Тирански пакт, талијанска ратификација уговора о Бесарабији, истоветност гледишта у пиању разоружања енглеске и тали лнајске делегације, сусрет у Ливорну и т. д.

Унутрашња Политика

Оставка г. Узуновића добила је нарочити значај јер је дата очи директних разговора, између Рима и Београда. Тешкоће су велике. Рим одбија да говори о тиранском послу и сматра да је то ствар само Италије и Албаније. Београдска влада сматра тирански пакт као протекторат Ита лије над Албанијом која је независна и међународно призната за самосталну државу. Те две тезе једино те решити друштво Народа; али Италија не мари да се о томе дискутује пред тим формом, већ хоће да путем директних преговора са нашом владом дође до измирења. Под таквим стицајем прилика влада г. Узуновића дала је оставку у тежњи за једном широком концетрационом народном владом, која би примила одговорност за овако крупне догађаје. Влада је образована између радикала и демократа а биће привучени представници Никићеве групе. Распуштање парламента протумачено као бежање владе од парламента у коме неби имала већину, јер су обе странке издељене у неколико фракција према схватањима политичког метода. Свакојако наше унутрашње политичко стање није завидном погрешка је многих политичара што свој брод везују за државни. Један велики недостатак се опажа, а то је, нема ауторитета који би у свима странкама одвојили честите политичаре, праве народне трибуне, од оних које као камен гурају своју странку у понор. Ова влада је радна и држимо не ће бити изборна. Нов изборни закон дао би више живота парламенту и увео странке социјалног прогреса и жене. Београд.

К ЈОВИЧИЋ

V. Конференција Мале Женске Антанте.

Од 1. до 4. јуна т. г. одржаће се у Прагу V. Конференција Мале Женске Антанте под председништвом Гркиње г-ђе Авре Теодоропуло. На конференцији ће се третирати следећа питања: 1. Потреба за измену брачног права. 2. О васпитању школске деце. 3. Како да се појачају економски односи између земаља М.Ж.А. 4. О пацифизму. У исто доба ће се одржати у Прагу седница Управног Одбора (Бироа) Интернационалне Алиансе за Женско Право Гласа. Управне чланице Алиансе биће у могућности да присуствују раду Конференције М.Ж.А. и да се тачно упознају са њеним циљевима и напорима наших жена, да се на Балкану и у источној Европи што снажније и заједнички ради на пацифизму и међусобном зближавању наших народа. Верујемо да ће присуство управних чланица Интернационалне Алиансе допринети да овај састанак М.Ж.А. буде још интересантнији, и да добије још већи значај. На јавној конференцији, која се обично одржава приликом заседања М.Ж.А. поред говорница из земаља М.Ж.А., чуће се и најистакнутије управне чланице Интернационалне Алиансе. Тој јавној конференцији вероватно да ће председавати симпатична председница Интернационалне Алиансе г-ђа Корбет Ашби, чију посету очекујемо у нашој земљи јуна месеца. Детаљан извештај о раду Конфе-

ренције М.Ж.А., као и о раду Управе Интернационалне Алиансе донећемо у »Женском Покрету« после одржаног састанка.

Заштита младежи у Немачкој

Немачка заштита младежи од 1900 г. на овамо, рапидно се развила, како по обиму и начину делатности тако и у погледу организације. Опажа се како је свест о одговорности јавности према сваком угроженом детету порасла у оба смислу. То важи за Здравствену потпору доказ колосални пораст установа за негу одојчади (1914 било их је око 850, 1920 већ 4700 од тога је само у времсну од 1919—21 основано око 1000 нових.) или опоравилишта која се простиру на хиљаде деце, (године 1926 830000 опоравилишта у Немачкој), јавне трпезе на 6000 места, у којима се 1926 г. хранило дневно 550000 школске деце, 70000 мале деце и 19000 матера, па с нарочитом бригом изведене установе за богаље које хоће од просјака да стварају самосталне и за живот способне људе. То важи и за социјално педагошке задаће: продубљавање и реформа старатељства, завода, пораст обзира према правним малолетницима и т.д, Све области ове делатности преузимају делом удружења, делом комуналне управе. Истоветно са овим развићем за последњу четврт столећа показује се оно и у погледу пораслог и организованог надзора јавности, која где је потребно преузима старање и о духовно-морално угроженој деци. Истина да се у првом реду за васпитање сматрају обавезним и одговорним родитељи. То изрично вели немачки устав од 1919. Али он истовремено и држави и општини ставља у дужност надзор да свако дете добије ваљано физичко, духонно и друштвено васпитање као и заштиту од експлоатације или злостављања. Колики је то напредак према староримском праву по коме оцу припада скоро неограничена власт над животом и смрћу своје деце! Држава и општина опет морају имати своје извесне органе за спровођење ових дужности. Истина Немачка има многобројна удружења за заштиту деце, за бригу о угроженим, за сврхе опоравилишне и т. д. Ипак има задатака који превазилазе снагу приватних, било што претпостављају : опсежније познавање закона, било што н. пр. при задаћама које се односе на масе претпостављају нарочито велика срества. Или што има нарочитих прописа као на пр. у сарадњи при судским случајевима које могу изводити само чиновници. Зато је и државни закон за заштиту младежи од 1922. који је ступио на снагу 1924. одредио обавезно установљење уреда за младеж у целој Немачкој. Ови имају двојаку функцију: 1. Вршење одређених, на закону заснованих послова: заштита посвојчади, учешће у старатељству, у законом одређеном васпитању : за старање о деци, правној помоћи младежи и још много којечему. 2. Да буду средишта комуналне и слободне делатности. Из овог последњег разлога морају заступници удружења као и стручњаци чинити многа већи број функционера него чиновници. (У Пруској н. пр. 5 пута више и то изриком вели закон да то морају бити људи и жене). Даље имају ови уреди за младеж да потпомажу слободну делатност удружења, па могу и читаве области својих задаћа овима »делегирати«. Живот удружења није у опадању, и ако се не сме прећутати да се дешавају трвења измећу ових и уреда. Старији облици заштите удружења и новији уреди морају узајамно ужљебити свој рад. Осим горе поменутих група законом регулисаних задаћа има сада и читав низ оних које је диктовала нужда а закон их није прописао. Оне су делом остале на удружењима, нарочито, разуме се онде, где има организација способних за живот, али где то не стоји као на пр. у земљорадничким срезовима тамо их врше;

уреди за младеж. Делимично чине ови послови основ уредовне делатности; овде пре свега долазе социјално-хигијенске задаће. Старатељке, које (осим малог броја оних који одавно служе) морају сад све полагаги државни испит, врше тамо потпунио старање о читавим породицама, дакле и о одраслим особама н. пр. о ратним удовицама, старим лицима и инвалидима, о пијаницама и т. д Отуда оне познају зависност измећу економске и васпитне нужде те су у стању боље да чине покушаје нужне помоћи. Посматрамо ли конструкцију једног сеоског уреда за младеж видећемо да он чини само један одељак општег »заштитног уреда«, да има читав низ одељења: поред старатељства под којим су и сва ванбрачна деца тога среза, има и старатељски одсек за одојчад, школску децу, дицу угрожену, здравствени одсек: т.ј. ова оделења само су по актима подвојена, у пракси стара тељка служи истовремено свима оделењима. Старатељке станују обично у среском мессту а остала места морају посећивати па бициклу, често и пешице. (Немачка. нажалост, није стигла Америку што се тиче поседа малих аутомобила. Немачка стручна организација социјалних чиновница сматра једним од својих најважнијих задатака да постигне олакшице у томе смислу). Старатељка у понеким местима има да посећује куће нарочито где мајке имају малу децу, болесну децу, уз то и породице где влада беда, занемареност деце или чак и бојазан од моралне пропасти као и тамо где су деца код туђина на чувању. Затим има, у соби која јој је додељена (у школи или општини) да одржава часове саветовања са трудним женама и мајкама. Да би се становницима на ово скренула пажња, раздају се којегде штампани плакатићи у којима се просто и разумљиво објашњава циљ ових часова саветовања. Разделу намирница, позајмицу рубља за бебе и порођај такође врши стара тељка. Баш отуд и јесте у првом реду за сада неопходно социјално-хигијенско школовање и пракса. Она има, у случају да увиди погрешке у исхрани или нези деце, да посаветује: како да се ове отклоне; често она одржава и курсеве за мајке и помајке. Неки окрузи за овај специјални задатак имају путнице учитељице. Пошто се из вароши многа деца дају на чување то и овде лежи важан задатак у надгледању и заштити од евен. експлоатације. Сва ко место за чување деце мора се најпре од стране уреда за младеж испитати и одобрити пре него што се заузме а деца стоје под надзором до своје 14 године. Ова заштита тиче се у првом реду ванбрачне деце, чија је смртност у првој години живота у Немачкој просечпо двоструко толика колика је у брачне деце (1923=23,6% према 12%). Спроведена организација овде је учинила велику помоћ тако да је смртност ванбрачне деце где где достигла смртност брачне а негде постала и мања, на пр. у округу северног Дитмарша пала је цифра за неколико година од 34 на 18 од сто. А и злогласни »летњи врхунац« смртности т.ј. абнормално рашћење смртности одојчади у врелим летњим месецима, на многим местима, захваљујући старању, ишчезао је. Уопште, у многим окрузима смртност одојчади услед непрестаног труда спала је на пр, у Тибингену (уред) од 1913 до 1925 од 14,2 од сто на 7,8 од сто; у Ванцлебену од 1923—1925 од 16,5 од сто па 8,2 од сто и т. д. У извештају каже се изрично да је смртност у толико мања у колико је старање о одојчадима боље организовано. У једном предграђу Берлина (Трептов) доказано је да од одојчади која су под старањсм умире само 8 део док остало долази на ону одојчад која нису потпадала под заштиту. Општииске старатељке делају готово свуда у тесном споразуму са бабицама и општинским духовним болпичаркама, које црква поставља.

А нарочито на селу мора се јако ангажовати сарадња почасних помоћница из самог народа. Свака добра старатељка у сваком месту има таквих »поверљивих особа«. По њену делатност врло је важна установа домова за одојчад, (који се, нажалост, не налазе свуда), у које се смештају болесна деца као и она, која изненада остану без крова. За свако дете које се донесе на часове саветовања треба да се испуни карта с именом, доба старости, адресом, у коју се уносе констатације појединих посета, као и употреба намирница за њега и т. д. Она амбулаторна контрола потпомаже наравно систематско старање и даје на пр. при појави болести лекару неопходне податке. Важну помоћ при сваком старању чини уредовно туторство за ванбрачну децу, које брзо и уредно може да издејствује набавку срестава за исхрану и баш на селу с успехом замењује појединачно туторство лица, често једва писмених а камо ли у стању да предузму какве законске мере. Уз то још такав уредовни тутор не мора да се обзире на силне сродничке везе што се обично у сељачким породицама искоришћује у прилог ванбрачног оца и његове кесе а па велику штету детињу. Свако зна колико повољно утиче редовна исхрана и надзор над развитком деце. Окружне управе после кратког времена опажају како се, овом енергично спровођеном алиментацијом од стране родитеља оца, знатно олакшава њиховим јавним сиротињским касама. Плате уредовних тутора и остали управни трошкови далеко су испод цифре овог олакшања сиротињских каса. Тако јавља уред у Рандову да је, ускоро по увођењу уредовног туторства, примање у касама износило три пута више од трошкова. Округ Дитмарш, који има уредовно туторство од l914 год., од 1920 не мора да троши срества на његово издржавање, јер поједина места драговољно сносе сама трошкове знајући да им је на тај начин уштеђен издатак око сиротиње. Тако се првобитни страх округа од тих нових установа које их привидно коштају, претвара убрзо у право задовољство. Старатељка често мора да надгледа и сеоска склоништа, забавишта и дечије домове, да се брине о деци која су свршила школу, тако да је делокруг њених дужности, поред горе скицираних за одрасле управо врло велики. Од скора се уопште добро увидело да постављање старатељнца не значи оптерећивање финансија већ баш олакшање њихово и окружне управе прихватају у масама постављање школованих снага при својим добротворним и заштитним уредима. (Крај у идућем броју). Берлин.

Д-р Менде.

Женски Покрет

Отвара Домаћичке Курсеве по сслима ради просвећивања наше жене на селу. Да би се то просвећивање допунило, Женски Покрет намерава да издаје један месечни лист искључиво за нашу жену на селу. Потреба једног оваквог листа огромна је: Прво, тај би лист једним делом доносио све оно, што су ученице иа домаћичком курсу научиле и тако би био потсетник за свршене ученице, а у исто време би учинио да се тиме користе и оне сељанке, које нису биле те среће да проћу кроз Домаћички Курс. Друго, претежни део тога листа био би посвећен хигијени . Треће, лист би доносио све одлике и обичаје народног живота појединих наших крајева, што ће бити најбољи начин за међусобно упознаваље женског света целе наше земље. Моле се сви пријатељи овога рада да помогну у својим местима да се прикупи што већи број претплатника, јер ће од тога зависити опстанак листа. Претплате послати на адресу Женски Клуб, Кнез Михајлова 46. Београд. Претплата стаје за годину 24 дин , за пола год. 12 дин.

Управа Женског Покрета

Страна 2.

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Крој 7.