Ženski pokret

Пред изборима за народну скупштину.

Професионални политичари, такозване политичке вође, у нервозном су расположењу: у току ова три месеца, до 11 септембра, морају за себе придобити широке масе бирача, да их опет прокламују за своје представнике, који су овлашћени да говоре у име народа. Слушаћемо читава три месеца лепа обећања са свих страна, увераваће нас да је бело црно и црно бело стара игра, која се понавља свуда пред изборима. Ова игра, по своме ефекту нарочито занимљива за онога, који студира психологију масе, не привлачи много нас жене, јер се не можемо научити ничем добром, лепом или корисном. У овој изборној борби интересује нас нешто сасвим друго. наиме то, да ли ће који измећу безбројних кандидата који ће без изузетка уверавати да их воде најсветлије идеје демократије, обећати, а после у парламенту и испунити, идеју водиљу демократије: равнопраност. Равноправност свију грађана је база за даље извођење идеје демократизма, а она тражи да и жене добију право гласа, исто онако, као што га имају и мушкарци опште и једнако за, све законодавне и самоуправне јединице. У разним приликама политичке вође су признавале нама женама да треба да добијемо пр а во гласа, признали су чак и то, да су принципиелне присталице права гласа за жене, а сад се пру жа најлепша прилика да своје признање и своје принципе спроведу у живот. Многе политичке партије обавезује њихов програм да се боре за право гласа за жене. Да ли можемо очекивати од тих партија да се чврсто заузму за право гласа за жене? Тврдња, да наше жеин не траже право гласа и да због тога политичке партије нису обавезне да се експонирају за то право, само је празан изговор. Нећемо набројавати колико пута и у каквим приликама су жене наше изражавале тај свој захтев на митинзима, конференцијама и у публикацијама, нећемо данас набрајати факта, која говоре противно. Само питамо: да ли је егзистенција ма које политичке партије оправдана ако она чека да јој се диктују жеље и захтеви? Да ли није од виталнога интереса за свак) политичку партију, да износи на површину оно, што тражи дух времена, што тражи напредак и развитак народа? Да ли је институција политичких вођа оправдана, ако они само тако рећи не сугерирају својим присталицама све оне идеје, које воде у бољу будућност? Да ли није њихова дужност, коју су примили на себе заједно са правом да се зову воће, да сами потраже сва средства која би им гарантовала то право у најширем опсегу? Ако су наше политичке воће у истини искрени поборници за демокацију, за равноправност, ако им је стало до тога да задовоље целокупан народ, они морају тражити да жене, тај велики део народа, не остану и даље грађани са изузетним положајем, искључене да сарађују на најважнијим задатцима, које треба испунити за добро свију нас. Стварни разлози против равноправности жене са мушкарцем у политичком животу не постоје. Ако је

који између политичких вођа толико неозбиљан и површан, да се служи аргументима који употребљавају дилетански научници и цинички авантуристи живота. против захтева жена слободно, с њиме ће борба бити лака. Као што има међу женама, тако има међу мушкарцима таквих, којима се може порицати квалификација за корисне чланове друштва. Да ли се таквим мушкарцима одузимају грађанска права? Ваш је то демократски, да се не обазире на оне, који чине изузетак, век на оне непрегледне редове, који обилно, и без ларме, омогућавају живот, напредак и срећу народа. И жене су у тим редовима. Оне раде, покоравају се законима, плаћају порез, кроз своја друштва помажу социалан рад; а држава, за чије добро оне раде, одредила им је у своме устројству, улогу Шекспировог црнца: црнац је своју улогу из вршио, може да иде! Хиљаде и хиљаде наших сељачких жена раде од зоре до мрака, хиљаде и хиљаде радница муче се по фабрикама да пoдижу економски живот, хиљаде учитељица, предане своме узвишеном позиву, сеју дан за даном. семе културе по најзабаченијим селима, хиљаде младих девојака, жељних живота, труде се по канцеларијама да својом марљивошћу повисе народни капитал, лекарке, професорке и т. д. све су у служби народа и државе. Читава ова армада мануелних и интелектуалних раденица, којима је рад живот и живот рад не вреди толико, да би могла бити равноправна са оним варошким дембелом, који краде богу дане и који мисли, у својој надутости, да је његова егзистенција важнија од егзистенције оних милиона жена, које стварно омогућавају живот и напредак. Права демокрација не познаје привилегије. Политичка права, која важе само за мушкарце, привилегија су. Жене би се спријатељиле са привилегијама мушкараца, кад не би свакодневно слушале изјаве политичких вођа о демократизму, о правоме демократизму. Кад би они изјавили да је демократизам ограничен само на мушкарце, да су само они народ, јер само они имају политичка права и у могућности су да одлучују о животу народа и државе, а да су жене ван тога мушко-демократског народа рачуни би били јасни а жене би биле свесне да су искључене из народне заједнице и удесиле би своју делатност по томе. Али такве изјаве до сада нисмо чуле, напротив, несебичан рад жена за добро народа и државе био је толико пута прослављен. Зато жене нестрпљиво чекају да поправе неправду, која им је нанета од оних, који су је учинили. Такав чин очекујемо од наших политичких партија, од наших политичких вођа, јер би тиме посведочили да су постали свесни свог правог посланства као апостоли демократизма, да се у њима пробудила свест и да ће из слободне воље поправити оно што су згрешили. Алианса Женских Покрета.

Интернационални Женски Савез.

Седнице егзекутивног комитета и сталних комисија Интернационалног Женског Савеза одржане у Женеви од 7 —17 јуна. У присуству 150 делегата из 32 државе отворила је Леди Абердин, творац и председница Интернационалног Женског Савеза, 7 јуна седнице егзекутивног комитета и председница сталних комисија у Атенеуму. Овом састанку Леди Абердин је придавала највећи значај у историји Интернационалног Женског Савеза, и зато није чудо, што из многих земаља видимо потпуне делегације са најистакнутијим женама. Рад у комисијама био је врло интесиван и трајао је пет дана. У њима председавају жене, које имају стручну спрему и које су својим радом стекле светску популарност. У комисијама су третирана питања која су добро проучили делегати Народних Савеза и задовољство је било слушати о успесима жена у оним земљама, где су оне моћне да утичу на законодавства, јер имају право гласа. Значајне су резолуције донете на овом скупу: о утицају и раду жена за општи мир, заштити жене раденица, детета и његове матере, жене у служби, о борби против проституције, васпитању омладине и тежњи да се омладина целога света доведе у везу, о штетности филма као трговачког предузећа и његове користи у васпитању, и т. д Нарочиту важност овај скуп је имао у томе што је Интер. Жен. Савез дошао у везу са Друштвом Народа и другим највећим светским установама. Најодличнији експерти Друштва Народа упознали су делегате са најтежим његовим проблемима. Тако смо чули о разоружању и интелактуалној сарадњи у Друштву Народа. Г. Алберт Тома, говоре-ћи о заштити жене, захтевао је да Народни Женски Савези потпомогну да се ратификују конвенције о ноћном раду и о заштити материнства у земљама, где то до сада није учињено. Велико интересовање изазвао је реферат о економској конференцији. Циљ радова у свима правцима је општи мир на коме све жене треба да раде. Ерик Друмонд, примајући Леди Албердин и националне председнице у Друштву Народа нарочито је потражио помоћ Интер. Жен. Савеза, који има за собом 39 година успешнога рада и 40.000.000 чланица. Напоменуо је да жене треба у својој домовини да обавештавају свакога о значају Друштва Народа и да ће се на тај начин сатрти два највећа његова непријатеља равнодушност и незнање. Г. Чембрелен, на ручку, који је у част Савета Друштва Народа приредио И.Ж С. у присуству г.г. Пол Бонкура, Шалоје, Бенеша и других угледних личности Савета, назвао је Интер. Жен. Савез »мајком Друштва Народа» и напоменуо да Савез, као права мајка, треба да подржи Друштво Народа у његовим првим корацима, да у истини постане велики суд, који ће све међународне спорове да реши. Том приликом говорили су г. г. Пол Бонкур и Бенеш. Јавна предавања била су врло привлачна, јер су најпознатије светске говорнице узеле учешћа. Однос наш са осталим председни-

цама био је врло усрдан и оне су увек показивале великог интересовања за нашу земљу. Г -ђица Ани Христић обавила је на опште задовољство своју тешку се кретарску дужност. Београд.

Лепосава Петковић.

Програм рада Мале Женске Антанте.

Као што смо објавили у прошлом броју, доносимо данас у целости програм рада Мале Женске Антанте, израђен према досадашњим резолуцијама, донетим на састанцима М. Ж. А. Овај ће програм дати могућност свима нашим чланицама да се упознају са циљевима и тежњама М. Ж. Антанте. Програм Феминистички. 1. Политичка права. Право гласа за жене под истим условима под којима су дата и људима. Подједнаке статуте за човека и жену, како у националним законодавствима, тако и у интернационалним, 2. Породично право. а) Једнакост супружника у погледу управе личком имовином, као и личним отварима уопште. Мираз се мора укинути. Оба родитеља морају имати иста права и исте дужности према својој деци, они су дужни заједнички доприносити и морално и материално за своју породицу. б) Супружник који се бави искључиво домаћим газдинством, има право па половину зараде свога супружника, који доприноси зарадом ван куће, сматрајући да су оба рада подједнако важна и корисна. в) Право туторства над децом има онај родитељ који надживи. Ако један од супружника није морално квалификован да може бити тутор, други супружнкк има право да постане самосталан тутор деце. г) Облигатан мора бити лекарски преглед пре склапања брака. д) Цивилни брак да се призна као легалан, а црквени брак да се пусти на вољу супружника. ђ) Жени мора да се омогући да приликом удаје за странца има могућности да сама бира да ли ће задржати своју националност или примити мужевљеву. е) Развод брака мора бити олакшан и изречен на подлози апсолутне једнакости супружника. 3. Радно право. а) Тражити приступ жена у свима гранама рада под истим условима као и мушкарци, и исте услове за напредак. б) Да награда за раднике оба пола буде подједнака. в) Да подједнако право на рад у свима гранама имају и удате и неудате жене. г) Никаква заштита рада жениног не сме бити наметнута. Законска заштита материнства мора бити тако изведена, да непогоршава њен економски положај. д) Право удруживања мора бити дозвољено свима раденицима (оба пола) и право штрајковања не сме бити забрањено.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Администрација: Кнез Михаилова 46/I.

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 1 јула 1927. БРОЈ 11. ГОДИНА VIII.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата 48 динара. Примерак 2 динара.