Ženski pokret

кроз деценије узгаја на томе заводу хрватскоме народу и најбоље учитељице и највредније матере. Она не да, да се рад у школи обуздава и веже било каквим насилним средствима и ограничењима, долазила она ма с које стране, Beћ тражи слободан разној дјечјега духа, настоји да изграђује младе дјевојачке душе у свим смјеровима који воде коначноме циљу: слободноме узгоју значаја. Ипак Марија Јамбришакова не схваћа слободу човјека онако; како се то редовно данас схваћа, учинити жену слободном не значи сву је изнијети на улицу, како је то учинило наше доба; за њу није слобода пуки дар, који даје човјеку овлаштење на свако дјело, већ је слобода обвеза велика и узвишена, која од човјека тражи највећи самопријегор и највеће жртве, кад се ради о великој и вриједној ствари. Слобода је за њу дужност вишега реда, дужност у Кантову смислу, она на коју човјека нитко не сили, већ коју је одабрао сам слободном вољом својом, па јој зато мора да остане вјеран до задњега даха. А она сама даје свима ученицама својима најсавршенији примјер вјерности и оданости своме звању. Без и какових личних амбиција, вођења увијек и у свакоме часу вишим погледима и трајним вреднотама, Марија Јамбришкова стоји непомично на своме мјесту и кроз дуги низ година служи несебичном љубави своме народу на тај начин, да му шаље ревне просвјетитељице и да му узгаја интелигентне жене и мајке. А то своје звање чини она једнаким заносом и жаром све до у старост своју. И то је оно чему се о њеној осамдесетогодишњици дивимо, да је могла и знала до у старост своју сачувати тај чисти занос правог идеализма, који никада не пада у нездраву сентименталност, али увијек придиже, јача, и чини дух и срце спремнијим и отпорнијим за рад и борбу. И тако нам Марија Јамбришакова даје животом и радом својим свијетао примјер несебичног и пожртвовног рада и савјесног вршења дужности социјане раднице и слободна човјека проведена је у њој у ријетко чистом облику. А сви ми бивше њене ученице поносне смо на то, да је из чедне хрватске куће изашла толика женска снага, која је кроз деценије савјесно и устрајно служила придидизању женскога свијета, те једнако штујемо у њој марну и ревну учитељицу своју као и значајна човека, који је наступивши у младој доби својој мужевном одважношћу знао да сачува до у старост своју племенити занос и жар чисте женске душе

и који је свагдје тамо положио руку своју, гдје се радило на придизању женског свијета. И све ми, које смо се у своме животу и развитку окористиле изравно или посредно плодовима њена рада, јасно осјећамо и знамо, да јој се можемо одужити само тако, да савјесно и ревно стојимо свака на своме мјесту, да вјерно вршимо дужности своје, и да тековине њена рада и настојања чисте и неокаљане предајемо младим женским нараштајима. А то ће мислим бити и најлепши дар учитељици нашој о њеној осамдесетсогодишњици. Загреб.

Др. Зденка Смрекар.

Методе „Женске Странке".

На скупштини Алиансе Женских Покрета дато је на питање једног делегата објашњење о Женској Странци. То објашњење је било у главноме ово: Женска Странка је по програму и циљу чисто феминистичка организација, можда ћe имати другојаче методе рада, и изражено је жаљење што су се поцепале феминистичке снаге. Ово објективно објашњење дало је Ж Странци повода за дугу и нестварну изјаву у »Новостима«. »Правди« и »Времену« од 21 септембра. Ова изјава објаснила јс оно што смо на скупштини још означили са „можда“, наиме то да се њене методе рада битно разликују од наших. Да се добро виде pђaвe намере ове изјаве, потребно је да је детаљније анализујемо. Изјава даје у својој целости утисак да је хтела Ж. Странка с њом да се рекламује као будни чувар чланова Женских Покрета и Нар. Женског Савеза и потом то да уноси међу чланове неповерење према овим нашим организацијама. Женска Странка се од свога оснивања безуспешно труди да прикаже своју организацију као политичку организацију свих жена. Заблуда је јасна свакоме: као што не могу да створе индустријски раденици организацију ... јер ...недостају битни атрибути за то, тако не могу политичко бесправне жене да стварају политичку организацију. Женска Странка може да се претвори у политичку партију тек онда кад буду имале жене активно и пасивно право гласа, али све до тог момента мора и она радо или нерадо трпети да је убрајамо у друштво са феминистичким и социалним програмом. Поред тога првобитнога услова политичких права жена — њој недостаје још други важан знак политичке партије, то јест политички програм.

Из њеног програма, иа пример, знамо да ћe захтевати истраживање матернитета (15 члан њеног програма и јединствено оригиналан на целоме свету), али не знамо што је за политичку партију много важније од истраживања матернитета, да ли се признаје монархистичким, републиканским, централистичким, федералистичким и т. д. принципима поли тичког уређења државе. Због тога јe и остаје наша карактеристике Ж. Странке: феминистичка организација. Женска Странка назива себе у поменутој изјави »јединственом политичком организацијом за све жене наше државе« и продужује: »Догод захтеви жена за изменама у законодавству не буду задовољени у смислу равноправности, опредељивање према постојећим мушким партијама значило би растурање снага«. Кад с. ово прочитали, обузело нас је искрено сажаљење са женама целога света. Где год имају жене политичка права, оне. су одмах растурале снаге и политички се определиле и ако још морају да воде оштру борбу за равноправност у законодавству. У Аустралији н. пр. боре се жене баш сада жене политичко потпуно изједначене са мушкарцем да се у закону материално не запоставе учитељице према учитељима; Немице и оне имају већ осам година политичка права боре се за равноправност у грађанском законику и т. д. Оне нису чекале на равноправност у законодавству, него су ишле у политичке партије. Нису знале да ћe се једног лепог дана обистинити стара изрека „Ех orientc lux“, коју им доноси наша Женска Странка жене не растурајте се по политичким партијама док нисте у законодавству изједначене. Ову своју поуку је Женска Странка употребила само зато да покаже непоученом свету, како су баш Женски Покрети прекршили тај основни принцип, који је увела у историју феминизма наша Женска Странка и како тиме баш они растурају снаге. Јер, у поменутој изјави каже Ж. Странка: Међутим, на управи Ж. Покрета, а кроз лист тога друштва, пале су изјаве против Женске Странке, у којима се наводи да су жене већ опредељене према мушким партијама, и осуђује став неутралности који има Женска Странка према осталим странкама После оваквих изјава било би логично и коректно да су чланинице управе Ж. Покрета обавестиле чланице свога друштва, а и сву осталу јавност за коју су се мушку странку определиле, да би се знало чије интересе заступају и да ли су све у истој странци и сложне или свака

заступа другу мушку странку. Тиме би се створила могућност да се при јаснијој светлости оцени рад кругова Ж. Покрета, а наше жене изјасне да ли су за овакву акцију или нису.“ Пре но што одговоримо на ово искривљено тумачење става Женских Покрета према политичким партијама, тражимо од Женске Странке да јасно каже кад и где смо »осуђивали став неутрални Ж. Стр. према осталим партијама«. Док то не учини, ми је сматрамо за некоректног и нелојалног борца феминизма. На суштину овога пасуса имамо следеће да кажемо: Женски Покрети нису тако тесногруди као што је Ж. Стр.. која има ову одредбу (чл. 16 статута): „У друге политичке партије чланице Ж. Стр. могу улазити само по овлашћењу Главног Извршног Одбора и при томе морају се обавезати да ће се првенствено покоравати дисциплини Ж. Странке.” Напротив Женски Покрети чак препоручују својим чланицама да се организују у мушким политичким партијама, са једином обавезом према Ж. П. да, раде у мушким партијама за женско право гласа. Ми имамо толико поверења у феминистичку свест наших чланица да их не вежемо никаквом дисциплином Ж. П., ако би хтеле ступити у праве политичке партије, а не у надри-политичке партије као што је Ж. Стр. Логично следи из тога да се Женски Покрети као организације политички не могу опредељивати и „заступати интересе“ ма које партије, јер се не могу определити на толико страна на колико се определе његове чланице. Такве апсурдности нису могуће. Ако смо икад прекршили тај принцип, Ж енска Странка нека изволи наступити доказима. Своју крајне нелогичну и некоректну збрку о политичкој опредељености Ж. Покрета завршава изјава Ж. Странке овим сумњичењем: „Женски Покрет није политичка организација. Политичка удружења жигошу се као неморална ако примају новчану помоћ од државне власти, jер се тиме одричу своје самосталности и независносги у политичкој акцији неопходних елемената. Женски Покрет пак, као просветнокултурно друштво прима субвенцију од државних власти, од Мин. Наp. Здравља и др., и тако одржава своје домаћичке курсеве." Намера је провидна. Прво доказује да Ж. Покрети нису политичке организације, а после тврди да прикривају своју политичку опредељеност према чланицама. Дакле, они су политичко опредељени, а ипак наступају као да су политички неутрални,

Д-р Ание Безант. Поводом њене осамдесетогодишњице.

Ретка je особа која ће се прославити првог октобра по целоме свету; ретка је особа која је на социалном пољу урадила теоријски и практично мноштво значајних дела; која је хиљаде непросвећених увела у храм светла, науке, која јс осушила бујицу суза беднима и високо их подигла; ретка је особа са толиком ерудицијом, интелигенцијом; која је проучила рационалистичку филозфију запада и емоционалну истока, религије од прастаре мудрости до модерне, ретка је особа која је дала човечанству толико ингениозних дела. Та ретка жена која задивљује својим неуморним алтруизмом и шири љуљав братства, оплемењује срца, о којој се много полемизовало и писало, која јс имала челичну вољу, јесте Ание Безант (Eni Beznt). Као Дете у својим првим животним корацима била је праћена великом љубављу мајчином, коју је дечјом душом пригрлила и вруће враћала да доцније у животу ту љубав према мајци пренесе на човечанство. Бернар Шо вели о њој: »Она је жена, која се брзо одлучи. Слушала је многе покрете и друштва, док је напослетку нашла сама себе. Прелази њени нису били постепени, она је увек дошла у неки покрст скоком и почела проповедати нову веру пре него што су

запањени мотриоци посумњали да је стара уздрмана«. Почела је проучавати религије: католичку и све остале у Енглеској и као жена пастора напала је комбинацију библијског фетишизма са биготским детерминизмом. Ускоро се дала на знанствено поље и приближила се покрету слободних мислилаца, који је био изазван Дарвиновим открићем симултане еволуције природном селекцијом. Кад јс атеистички покрет слободних мислилаца оживио социализам, она ступа у прве редове као борац за идеје овога покрета. У то доба је била позната као највећи говорник не само у Енглеској, већ у целој Европи. Нитко је није наткрилио, она је радила смело и енергично. Она се не боји полицијског суда, тамнице: њена лична храброст и одлучност одржавале су је да устраје у раду, којему се посветила. И на политичком пољу учествује у агитацији за Ирски Устав, да би се извојевали бољи животни услови и напредак ирском народу. Била јс и у редовима агитатора и говорника у прилог незапослених раденика гладног истока мирила, благо утицала на масе огорчене. Пропагирала је да се радно време раденицима снизи и повисе приходи. Енергично је наступала да се омогући васпитање и обука и слабој, болешљивој деци и тражила је лекарски преглед и школске кухиње за децу.

Студија индијског и колониалног питања потакнула ју је да пoђe на Далеки Исток као пионир за соционални напредак, да смањи супериорност беле расе и инфериорност Индијанаца. У Индији благосиљају њу милиони људи ради њеног племенитог рада. У борби за слободу и не зависност стајала је на страни правде, уз индијски народ, који ју је у знак поверења изабрао председницом Народне Скупштине. »Кад је гocпoђa Безнт дошла у Индију«, вели о њој индијски писац, »почела је најпре да тумачи религију за религијом наглашујући јединство веровања и тежњи. Даљње је њено дело да васпитање стави на религијску основицу. Трајни споменик њеног васпитног деловања је Хинду Универза, што ју је она организовала.« Оснутком Хинду Универзе дала је имплус да је се и у друге школе увела религијска обука, и поставила је школу на базу национализма. Идеал је њој уздизање народа и развијање под правичним владањем основаним на вољу народа. Тај велики борац на социалном, педагошком и политичком пољу позива на међусобно служење и љубав, и оснива комосанске редове ложе у неким европским државама, Индији и Америци, где се примају и жене за чланове потпуно једнако као мушкарци. Проучавајући религије није чудо да ју то доведе до једне унуверзалне

религије, коју учи Теозофија. Написала је анализу дела о науци« Хелене Петровне Блаватски, која je оснивачица Теозофског Друштва. »Светло заблесне« пише она, »те ми све загонетно постаде јасно, јер сам осетила светло што ме обасја и разумела да је свршено моје тражење, јер сам нашла истину...« Из атеизма прелази у теизам изнашајући своје мишљење у многим делима теозофским као: Прастара мудрост, Окултна хемија, Животи Алкионови и т. д. У многим својим списима показује духовну везу међу свима религијама. . Тако je Ени Безнт читавог свог живота скупљала људе силазећи к њима припадали они западу или истоку. Раширила је широм света разумевање за духовну делатност, коју је прва убацила у свет њена претходница Хелена Петровна Блаватски. Године 1925 прославио је цео свет, који за њу зна, педесетогодишњицу његога јавнога рада. Очекивало би се да ће престати својим интензиврадом, но напротив она још дејствује непрекидно. Издаје дневник »NewIndia« (Нова Индија) и лист »Theosophist«, који је орган Теозофског Друштва, са седиштем у Адиару крај Мадраса. Осим тога она је главни тајник »Народнога Одбора« у Индији. Заслуга њена у том Одоору је што је пробудила код индијског народа националну свест и тако су они оправдали потребу своје слободе и др-

Страна 2.

»ЖЕИСКИ ПОКРЕТ«

Број 17.