Ženski pokret

свој утицај као грађанке према својим владама за то да те владе од светске економске конференције приме препоручене мере и изведу уз сарадњу осталих влада. Са задовољством констатујемо да је конференција Интернационалне Феминистичке Алиансе тако јасно и без устезања показала два највећа узрока, који воде до paтa: т.ј. непрестано и према предратном добу тако повећано наоружање у свима земљама и међународна трговина на бази најоштрије конкуренције. Алианса препоручује свима својим организацијама да раде свим својим снагама на отклањању тих узрока. Женама које већ имају политичка права биће лакше да раде у томе правцу, а нама нека буде озбиљна опомена да свим силама радимо на добивању политичких права да можемо допринети свој део у раду за трајан мир.

завапи жеља за животом. Она која је добровољно ишла у смрт оздравља и слушајући песму славуја и шумова цветова, сунца, васионе, схвата да сва бића певају највећу и најјачу песму: песму живота. У једној другој приповетци „Никад", једна лепа, богата и независна девојка даје се спонтано човеку кога воли, ма да је ожењен и отац двоје деце. И када је девојка на умору, онима који су око ње и који је терају да исповеда своје грехе и да се измири са Богом, одговара: »Ја сам у целом своме животу имала само један грех и мислим да ми га је Бог опростио, и ако се нисам покајала никад». Није то апологија греха, већ правдање људске слабости. Личности Милице Јанковић скоро и не примећују да греше а они који су њима блиски и ако их осуђују чине то у пријатељском тону у колико је потребан. И доиста је оличена индулгенција муж плаве госпође, која је за време бањске сезоне постала љубавница једног сликара, брата своје пријатељице, који је био у Паризу. Али, равнодушност сликарева који је мислио да је бањска епизода свршена, квари женине планове и она се тешко разболи и изгледа да ће да полуди. Муж старији, озбиљан и вредан, да би спасао жену, пристаје да пише њеном љубавнику, позивајући га да дође и донесе утехе јадној Зори.

Сликар не долази и време излечи ране или у најмању руку учини да престану хистерични напади. »Плава госпођа« није најбољи рад Милице Јанковић, и потребно је било још стрпљења и резигниране истрајности њенога мужа. Али, због првог дела романа, који би за себе могао да буде приповетка и завршити се одласком сликаревим, опраштамо Милици Јанковић људске полукарикатуре сликара који вара и мужа који је пpeварен, а и сувише наивну фигуру Олге, која осуђује и мрзи свога рођенога брата, када одбије њену пријатељицу која га не би хтела за љубавника, већ жели да од љубавника направи другог мужа. „Пре среће" Најбољи рад Милице Јанковић је роман „Пре cpeћe“. Ма да је у облику дневника, читање ипак освоји читаоца још од првих страница. Јели је тек 17 година када Толстојева »Крајцерова Соната«, која јој је фатално дошла до руку, у њој пробуди живот. Одлазе невини снови младости, у девојци се пре времена буди жена, свет јој изгледа гадан и свађа се са својим родитељима, са својим сестрама и свима осталима. Доцније, на Университету у Београду, среће Николу свог суседа и пријатеља из детињства. Никола је Натин вереник, али је Јела приметила да је Никола воли. Јела га такође воли и била би довољна њена једна реч да охрабри младића. Али, Јела

никада не рече ту реч која јој је горела срце, јер Толстојеве опомене које су јој отровале крв, затворише јој уста. После снова љубави долази борба. Јела не губи наду и решава се да више не фантазира, да се не заварује сновима. Решава се чврсто да прихвати љубав и да је више не оставља. Један млади удовац, срески лекар из унутрашњости са малом девојчицом, затражи њену руку. Јела га не одбија. Без много одушевљења улази у брак и мало по мало разуме да је живот дужност и да је највећа и најлепша дужност жене да воли. У роману „Пре среће" цела је Милица Јанковић. Ту је жена која пише о другој жени, и која пише као жена. Наивни сентиментални говор није никада поласкан упорном ерудицијом, ни загушен из разума. Перфектна је анализа свег душевног стања и свих физичких преокрета у периоду у коме се налази девојка када се у њој почне да развија жена. Друга једна добра страна романа је што је у њему описан тип српске девојке у критичном периоду једног историског преокрета, када се са патриархалним животом почиње да меша нагли модерни живот и вароши се почињу да мешају са селима. Милица Јанковић, која је зауставила руку девојке која се због љубавних јада хтела убити, која је ослободила кривице жену која је само једном пробала сласт страсти, која је одвела

ван стазе казну жене криву због прељубе знала је да младу девојку из света снова доведе у свет стварности и показала јој да је у дужности према породици пут ка срећи. За лепу као и за ружну, за срећну као и за несрећну, за невину као и за прељубницу, имала је своју нежну реч, а свака њена реч била је инспирисана највећом и најјачом песмем, коју сва бића певају: песмом живота. превод с италианског. Умберто Урбанац-Урбани

'. Умберто Урбанац-Уобани

Одговор на чланак „Вечита песма“

У Женском Покрету од 30 новембра објављен је чланак под натписом Вечита песма, у коме је нетачно са општено моје мишљење о извесним посебним предметима које би требало предавати ученицама. Због тога је то мишљеље нетачно и оцењено. Нетачно је да сам тражио да женска деца имају други програм наставе. Нетачно је да сам у опште говорио о дисциплини, а најмање о некој нарочитој дисциплини према женској омладини. Нетачно је да сам казао да жене не треба »да иду у Женске Покрете и Женске Странке«. Нетачан извештај Времена о томе демантовао сам одмах сутрадан: моја изјава објављена је у броју тога листа од 23 новембра; чланак у Женском Покрету, међутим, објављен је 30 истог месеца. Нетачно је и тврђење да „на протест једне жене г ђе Радунке Чубриловић, просвећени људи професори слатко су се смејали. Професори су само сматрали, због оскудице у времену, да нема места протесту против мишљења које нико није изнео. То су, у осталом, они исти професори који су, на истој скупштини, изгласали и ону тачку своје резолуције у којој једнодушно траже »да се законом о средњим шко-

лама наставнице потпуно изједначе у свима правима са наставницима « Због оскудице простора у овом листу, опширније о целом овом питању покренутом предњим чланком расправљам ових дана на другом месту, а овде захваљујем уредништву на гостопримству с изразима поштовања и симпатије. Ниш.

Глиг. Хаџи-Ташковић,

директор Женске Гимназије

Неколико речи на одговор г. ХаџиТашковића. Г. Хаџи-Ташковић је негирао од почетка до краја цео чланак Вечита песма речима »нетачно је«, али није казао шта је тачно. Нетачно је да тражи други програм наставе за женску децу него, можда, само неке предмете. Нетачно је да је говорио о дисциплини одиста, не бисмо измислили баш то. Нетачно је да жене не треба да иду у Женске Покрете и Женске Странке а зашто је било непосредног протеста? И поред исправке у Времену, нас је дирнула неправда и укорењено схватање људи. Мучан утисак није се могао избрисати. Нетачно је да су се професори смејали а одмах затим: »Професори су само сматрали, због оскудице времена, да нема места протесту против мишљења које нико није изнео«.

Какав је то скуп и какав је то чудан свет где се нико не разуме! Међутим, убачене су не благонаклоно речи Женски Покрет и Женска Странка, и изазвале оправдани протест. Не би жене биле индигниране, да није било увреде. Не би ни проговориле, него би остале до краја у скромној улози посматрача, да нису изазване. Ни једна реч није измишљена. У току говора г. Хаџи-Ташковића непосредно су записане цитиране речи у намери да се реагира, и кад је то већ други учинио, било је доцкан. У записнику са скупштине има, без сумње, тачно забележених речи г. Хаџи Ташковића. Чак и резолуција, предата Г. Министру Пpoсвете, која је израђена према записнику, изрично тражи, измећу осталога, за женску децу: ручни рад, кућну економију, музику. А Црвени Крст већ спроводи кроз школе курс за »Мале Мајке«. Што се тиче изједначења професора-жена са професорима-људима у свима правима, то је сталан рефрен свих савремених резолуција, који ће се и без великих напора наших колега ипак испунити једног дана ако не раније, кад стигну ове гене-

рације које данас на 400 студената броје преко 700 студенткиња на философији. То је наше право и то нам једнога дана мора само време донети. Радујемо се што ће г. Хаџи-Ташковић писати о овом предмету опширно и интересује нас шта је тачно из његовог говора, кад је све ово, прибележено непосредно у моменту говора г. Хаџи-Ташковића, нетачно, лапсус речи. Београд.

Д. Стојановић.

Женски Покрет у Босанском Брод у.

Веран својој идеји Женски Покрет у Бос. Броду отворио је концем октобра о. г. школу ручног рада за сиромашне муслиманске девојчице. Док девојчице других вера полазе школе гимназију, грађанску и стручну школу у Сл. Броду, дотле муслиманска девојчица остаје на улици неваспитана, неспремна, остављена сама себи. Јер, за њу нема »обавезне наставе«, као да муслиманској жени није потребна ни просвета ни наобразба да се спреми са живот. И, док се за друге девојчице брину разна хумана и национална друштва, о њој не води бригу ни држава ни друштво. Јер, муслиманка код нас не ради ништа; живи животом којим је живела пре 100 година и не суделује ни у једном ни културном ни социалном покрету. Хигиенске прилике су на најнижем степену и човек који посматра њихов живот згража се и не схвата да се још данас може у таквим приликама живети. Међутим, муслиманска жена је као и њена сестра друге вере способна за сваки културни и социални рад, те је вечна штета и грех, да је овако остављена сама себи и да се за њу нико не брине. Вредна наша чланица управе, г-ђица Зејнеба Чохаџић зашла је од куће до куће и покупила их, и оне са улице голе и босе, и оне су похитале са највећим весељем, срећне што се и њих ко сетио, жељне рада и науке. Има их сада у школи 35 уненица, а сваки дан их придолазе све више Неколико 4-5 су свршиле 2-3 разреда, све друге су аналфабети. Ручни рад се учи код нас у Женском Клубу сваки дана од 2-5 после подне, а одржаће се аналфабетски течај и предавања из хигиене. Обука је беспл атна, сав материал за ручни рад даје Женски Покрет из својих средстава, те ће по завршетку истога бити приређена изложба. Девојчице су веома надарене и сваки рад, народни као и модерне везове, схватају врло брзо и напредују невероватно. Школа ће трајати до конца школске године а продужиће се по могућности и даље. Обуку одржава редовно свршена учит. приправница, Велисава Недимовић, уз помоћ учитељица из основне школе и других чланица одбора. Аналфабетски течај одражаће г-ђица Ивана Ивановић, учитељица и секретар друштва. Девојчице које сврше течај биће способне да себи заслуже свакидашњи хлеб а Женски Покрет ће се увек бринути да им прибави зараде. Женски Покрет је ове године одржао један тромесечни течај шивења.

Савремена жена.

На позив „Женскога Покрета" у Сплиту одржао је тамо предавање г. Д-р Велимир Дежелић мл. из Загреба о теми „Савремена жена“. Предавач је познат као велики пријатељ женскога покрета и он је био један између оних ретких народних представника у Уставотворној Скупштини, који је тражио да се дају женама иста политичка права као што их има мушкарац. Његово предавање је било одлично посећено и живо одобравано. Д-р Дежелић је на основу социологије доказивао оправданост захтјева модерне жене да сарађује у развоју друштва. Нови социални поредак порушио је старе форме задружног живота, у којему је била сва душевност мужа и жене, све њихове економске тежње тако преплетене да су они заједнички иступали. Жена је била мужу сарадник и економска вреднота. »Новчано господарство и развој индустрије створили су савременог мушкарца, који одлази од куће, створили су радника и чиновника. Будући да у оваквим приликама муж не може да жени спрема удобни дом, то је и она присиљена да иде на посао, а дом остаје празан. Предавач истиче како је неправедно кривити жену да неће да буде мајка и домаћица, кад су дом срушиле социалне прилике а не жена. На томе је рушењу најмање сарађивала жена. Разлаже како те прилике доносе све остало што карактерише данашњег мужа и жену. Мале плате, нови начин живота данас је силно потиснуо брак у назадак. Услијед тога шго је жена потиснута у уред и што је плаћа мала те се храни лоше, дошло се je неопажено до данашње модерне линије која значи лошу храну према старијему типу здраве и Једре жене. За то што је брак потиснут натраг, постао је мушкарац туп према обичној жени па и мода долази до сталних ексцеса, јер је мушкарац изгубио смисао за

Холандске жене у консуларној служби.

Холандске жене у консуларној служби. Госпођица Б. Френкел је прва жена у Холандској, која је ступила у консуларну службу. Она моментано засупа господина Кана, холандског генералног консула у Јерусалиму.

Жене пилоти.

Жене пилоти. Конференција Авиатичара, недавно одржана у Лондону, решила је да дозволе женама да могу бити пилоти на путничким авионима Оне морају имати исту спрему и исте вежбе као и људи. Једина разлика је у томе, што се од жена тражи лекарски преглед свака три месеца, док му људи подлежу два пута годишње, а то је због њихове слабије физичке конструкције. У току дискусије је чак било изјава, да обично жене много чешће но људи употребљавају авион за траспорт, и да оне одлично подносе путовања авионом.

Молимо све претплатнике нашега листа да сшурно шаљу дужну претнлату за ову годину у току овога месеца.

Број 22.

»ЖНСКИ ПОКРЕТ«

Страна 3.