Ženski pokret

Прослава Фрање Тавчареве.

8 фебруара прославили су у Љубљани на најсвечанији начин 60 рођендан јавне раднице Фрање Тавчарјеве. У прослави нису учествовала само женска друштва, словеначка и остала, него можемо да кажемо цела Словеначка. Слављеница је добила одличја, наше и чешко, много дарова, цвећа и т, д. Али најлепше одликовање за свој предани рад добила је од општинс града Љубљане, јер ју је изабрао општински одбор за почасног члана општине Љубљане. Словеначка женска друштва исказала су јој своје признање на тај начин, што су почела скупљати прилоге за Дечји дом Фрање Тавчарјеве, који ће се подићи на Приморју. До сада су скупила словеначка друштва у ту сврху преко 100.000 динара, коју своту су јој дала на дан њеног славља. Тој своти додао је Народни Женски Савез Дин. 5000.—, а Коло Српских Сестара из Београда Дин. 1000. - Дечји дом биће трајна успомена на рад Фрање Тавчарјеве.

Учитељица и изборно право.

Пре свега мало историје и о жени у опште. Стара источна жена, стара Гркиња и Римљанка биле су у ропском положају према својим мужевима. Ропски положај жене дао је, у оно време, ужасан морални разврат. Жена роб знала је само за физички терет, жена патриција одавала се пороку. Позната нам је историја Рима. Појавом хришћћанства у неколико се подиже правни положај жене. Христос је истицао брачну верност. „И она су чеда Божја“. Тридесетргодишњи рат је опет погоршао положај жене. Велики број смртних случајева код мушких утицао је на ро ђење проституције. Морал се почео колебати, па и женин правни положај. Педесст и једна теза протестаната имале су доказати: да жена није човек. У то време била је борба око тога: има ли и жена душу. Па и св. оци (као св. Кипријан) почеше своје хришћанско учење прилагођавати ондашњим приликама: „Жена је чума, зараза« говорили су. Лутер је из јављивао: да муж има права да живи са слушкињом, ако му се жена не допада. Временом се економски развитак мењао, а и живот с њим. Жена је почела напуштати огњиште. Друштвени односи су постали изразитији, и патриахална жена поче пратитити са више светлости, са већим разумевањем догађаје свога времена, и у већем броју учествовати у јавном животу. Таласи живота допирали су и до домаћег огњишта, и жена, стожер куће, почела је показивати веће интересовање за јавне послове. У таквој средини јавља се Ж. Ж. Русо. Пише „Емила“. Опомиње свет на моралност, природност, једнакост. У доба Француске Револуције појавише се тежње и захтеви за равноправношћу. Тада се говорило: да држава мора имати образоване мајке. Но и поред свега тога женин положај ни у колико није био измењен. Француска револуција признала је право човека-граћанина, а није право жене-граћанке. Мишле је пљескао женама као авангарди Француске Ре волуције. Доцније им је посланик Шомет. кад их је видео у општини, довикнуо: „од кад је то женама допуштено да издају свој пол (па да се праве људима)?« Узалуд су стизале петиције француском конвенту за политичку и социалну равноправност жена: „Одбаците привилегије мушког пола, народу се дају његова права. Негри се ослобођавају, зашто да се

не ослободе жене?“ Корен, дакле, политичке и социалне равноправности видимо још у времену Француске Револуције. Погледајмо жену у нашој прошлости. Њу је овековечио српски гуслар. Наша јс жена и данас прожета духом Јевросиме, Мајке Југовића и др. И данашња жена показала се на достојној висини свога времена. Наша је жена, за време рата, и орала и шила. Наше жене нису ни мало заостале у привредном погледу. Заостале су само у просветном. Ну, колико су и мушки у томе одмакли? И ко је за ово крив? И сељанку и варошанку живот је истерао на друштвену позорницу као привредницу. Исти је случај и са нама учитељицама. Па узмите положај жене као мајке. Зар је мало њих узвикнуло: „Волела бих три пута у борби бити, но једном се породити!« Наш женски свет виђамо, и по болницама, и при многим другим културним и хуманим установама. На челу ових увек је предњачила учитељица. Зар, после свега, није достојна (као просвећена мајка, културна жена и јавна радница) да се изједначи и у политичком погледу са мушкарцима? Зар је сељак са Миџора просвећенији, културнији и продуктивнији? Зар он боље схвата савремени живот, народне и државне потребе? Зар неписмени сељак да је меродавнији од школоване учитељице? Каква логика! Држава је тако један важан појам, да је крајња нелогичност дозволити тако што. Збиља, тежак је положај жене у данашњем друштву. Тежи је, пак, положај учитељице. Живот с једне стране гура нас напред, а с друге стране запушују нам се уста. О друштвеном животу чије последице тако силно осећамо, не да нам се да кажемо своју реч. Жена, израз света, спутава се од самога друштва. Против овога друштвеног спутавања борићемо се. Данашње друштво жену прима и као радницу и као државног службеника. Живот је принуђава да и она што заради. Људи су јој, ето, на тај начин, „помогли“ и ,уздигли“. Један терет више за жену. Поред природних дужности друштво јој намеће и социалну. И жена као таква, док је у кући мати је, чим изађе ван ње да потражи рада, није само жена већ члан друштвене заједнице, економско биће привредник и зато, када су јој дужности исте, мора имати и иста права. Дајте јој могућности да учествује у уређењу општинских и др жавних послова, увидећете на делу да је достојна својих права. У многим америчким и европским државама жене имају своја политичка права. У некима, пак, само у општинским и школским пословима. Тенденција друштвеног развитка креће се ка изједначењу. Дух времена истиче политичка права жене као једну нацлоналну, социалну и културну потребу. Педагози су истакли вредност васпитања мајке, дух времена истиче вредност феминизма грађанке. И као мајка и као просветна раденица поздрављам напредак, у овом случају захтев: право гласа за све жене. Тек жена више срцем, а муж више разумом чине човека човеком. Овим речима допуњујемо Херборта. Пирот.

Над. Д. Цанић.

Жене судије у Шведској.

Жене судије у Шведској. - Fronen Mar/ gnerite Traugott, адвокат, наименована је за судију у Шведској.

Жене професори университета у Немачкој.

Шене професори университета у Немачкој. - У Немачкој, у којој је успех феминисткиња у пракси готово најјачи, данас има 44 жене професора Университета, распоређених на 20 немачких Университета. Жена професора има на свима факултетима. На Берлинском Университету има осам жена професора.

Апел Удружења Университетски Образованих Жена.

Да би се могао бар у неколико да процени опсег досадашње делатности наших жена са факултетском спремом, Удружење Университетски Образованих Жена жели да прикупи што већи број података о активности наших университетски образованих жена, и о њином учествовању у јавном животу наше земље. Тога ради Удружење упућује свима университетски образованим женама у нашој земљи овај апел, молећи их да што пре пошаљу одговоре на следећа питања: 1. Име и презиме (девојачко и мужевљево). 2. Кад је и где положила виши течајни испит? 3. На коме је университету студи рала? Коју научну грану, кад и где положила или докторски испит? 4. Да ли је по завршеним студијама ступила у државну службу, ако

јесте, какве је службе и послове вршила, колико времена и на каквом се положају сада налази? 5. Да ли је била у приватној или државној служби? 6. Ако је пенсионисана, када и зашто је ступила у пенсију? 7. Ако је објављивала научне радове треба јавити потпуну библиографију радова. 8. Ако је учествовала у јавним хуманитарно-културним и научним радовима, или социалним покретима, да јави детаљне податке. Моли се родбина умрлих университетски образованих жена, које су живеле и радиле у нашој земљи, да о њима пошаље податке, у колико су им они познати. Одговоре са назначењем адресе пошиљаоца слати секретару Удружења Университетски Образованих Жена, Радмили Атанацковић, Битољска улица број 91 Београд.

Белешке.

Г-ђа Карин Мнхаеис у Женском Клубу у Београду. У суботу, 11 II, било Је у Женском Клубу једно врло пријатно вече. Позната данска феминисткиња и списатељка, г-ђа Карин Михаелис, излагала је духовито и темпераментно своје пуно животно искуство, а затим при шољи чаја разговарала са великим бројем присутних госпођа интересујући се нарочито о нашим приликама. Па безброј постављених питања г-ђа Михаелис је љубазно одговарала. У име Женског Покрета ју је поздравила г-ђица А. Штеби. 0 новим ориентацијима у животу. Г-ца Катарина Богдановић, професор, наставиће, у суботу 18 ов. мес. на Народном Университету, своје занимљиво предавање: „0 новим ориентацијама у животу", II део: примена модерне психологије Фројда, Јунга и Адлера на наше друштво и литературу. Нарочито ће се говорити у ком смислу треба да буде ориентирана наша омладина. Предавање је у корист Удружења Наставница Средњих и Стручних Школа. Одржаће се у Великој Дворани. Ми га препоручујемо нашим читаоцима. Успех жена на Копенхашком Университету. - Први пут на Копенхашком Университету златну медаљу за најбољу јуристичку тезу добила је једна жена адвокат Froken Karen Johusen, на темату: »Развитак данског законодавства о имовини«. Ову појаву су најсрдачније поздравиле све данске феминисткиње. Савет Парламента под председништвом ЈЕДНЕ ЖЕНЕ. Г-ђа Олга Рудел-Ценик

посланик у Бечком Парламенту, председавала је 1 децембра на скупу федералног Савета Ово је прва жена која председава тако важном Она нема титулу председнице, али пошто је на челу једне групе парламентараца, аутоматски је председништво пало и на њу. Умешност и такт, са којим г-ђа Рудел брани женска права, увек тесно везана са свима социалним напорима, јако се цене у аустриским феминистичким круговима. Благодарећи њеној активности, примљени су у Парламенту следећи закони: забрана продаје алкохола малолетницима; закон, којим се осигурава наплата суме за издржавање, која је судом додељена (разведеним женама, ванбрачној деци ит. д.); закон којим се регулише употреба дојкиња и закон за бабице. Васпитање абнормалне деце. - Друштво за зааштиту деце у Берлину отвара у Берлину школу, чији ће циљ бити да припреми за нарочито васпитање заостале или ненормалне деце: лекаре, свештенике, учитеље и остале социалне раденике који већ имају извесно практично искуство. Курсеви на овој школи почели су јануара т. г. на којима се поред теориске наставе дају и практичне вежбе. Припремају се разнолике консултације за ову школу, по школама, опоравилиштима и разним институцијама за заштиту деце. За сва обавештења о овој школи, заинтересовани се могу обратити на адресу: Fraulein Ruth von der Leyen , Postdamer Str.. 118 с. Berlin, W. 35.

Страна 4

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Београд, Ускочка 6а. Телефон 14-40

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Прој I

ОГЛАС. Управа Женског Клуба извештава све наставнице, учитељице, чиновнице, ученице и њихове мајке које пролазе кроз Београд, као и онe које би жeлеле да се задрже дуже време у Београду, да у Женском Клубу, на најлепшем месту вароши, Кнез Михаилова 46, могу добити следеће: 1) Цео пансион 1200 дин. месечно. Ово нарочито важи за ученице, које за скромну цену могу имати здраву собу и добру домаћу кујну. 2) Преноћиште, доручак, ручак, вечера 50 дин. дневно. 3) Преноћиште и доручак 30 дин. дневно. Купатило у свако доба на расположење за скромну цену од 10 дин. Просторије Клуба тако су преуређене да ће се сваки посетилац осећати угодно као код своје куће. Молi за посету У права Женског Клуба.