Ženski pokret

жена помоћ за време порођаја, да се побољша положај ванбрачне деце и т. д. Госпођа Malaterre-Sellier je говорила о феминизму у Француској. „Противници женског права гласа мисле да феминизам шкоди породици, каже г-ђа Sellier, а жене тврде да је феминизам баш оно што тежи добру породице. Да би породица добила свој прави положај, потребно је да жена добије право гласа. Феминизам у Француској је врло јак и он има уз себе цело јавно мнење. Француска журналистика најбољи је доказ за то. Она увек брани сва женска гледишта. И цела скупштина је за доношење закона о праву гласа жена. Што он није до данас спроведен, разлог је страх политичара да се не доведе у питање данашњи опстанак изборног система у Француској. Али, борба феминистичка је ушла у нову фазу. Прошле године влада и Министарски Савет интервенисали су код Сената да се о томе почне дискусија. И сада се борба не води само између жена и Сената него и између владе и Сената. Жене улажу сву своју. снагу да победе. Оне врше велике пропаганде. нарочито приликом избора. Фран цуске феминисткиње су заиста узбудиле целу земљу, и бориће се до краја.“ И ако је било бављење госпођа из Интернационалне Алиансе у нашој -земљи веома кратко, ми смо убеђени да су могле довољно добро упознати све наше прилике и наш феминистички покрет. Ми се надамо да су однеле најлепше утиске из наше земље, а ми смо им од срца захвални што су нас посетиле.

Лијепа манифестација за женско право гласа у Сплиту.

За великог збора сељачко-демократске коалиције, који се одржао у Сплиту дне 9 априла, г. Стјепан Радић бавио се у свом одужем говору посебице и положајем жене у јавном и политичком животу нашега народа. Изнио је потребу сарадње жене у јавном раду, те оправданост захтјева да им се призна политичко право гласа, истичући особито пацифистички карактер жене. Навео је како је Америка смислила велики пројекат за одржање мира, те га је већ предложила веле властима на прихват. Све «су га скоро државе начелно одобриле, осим Италије. И Енглеска је она, која хоће мир. Баш је ових дана консервативна странка ставила пред лог парламенту, да све жене од 21 године добију право гласа као и мушкарци, јер су до сада жене имале само од 30 године. Овај је предлог усвојен и према томе од 26 милиона енглеских изборника, има 14 милиона жена, а тек 12 милиона мушкараца. Тако се британско царство може звати женско царство. Жена је по својој нарави особито одушевљена сарадница у социалним питањима, те је знала да свагде створи у том погледу добрих закона. Осим Tora жене су добре организаторке и пожртвовно се посвете раду. Тако на примјер када су најјачи људи у радничкој странци (Labour-Party) у Енглеској били клонули духом и странка је била дошла скоро до распада, жене су се дале на посао и кроз кратко вријеме створиле хиљаду нових организација, које су касније довеле странку до великог развитка и побједе. Стјепан Радић је и у даљним својим говорима пред поворком и на банкету ј опетовано истакао сарадњу жене у сваком народном послу. Те ријечи изречене пред петнаестак хиљада слушалаца, који су одушевљено одобравали, имале су ванредан утисак, особито на наше жене из широких на-

родних слојева, до којих наш покрет није могао још да допре. Истом је пригодом био справан и г. Светозар Прибићевић да нам одр жи посебно предавање о жени, које се морало одложити ради његова нaглa одласка због смрти народног посланика Лукинића. Сплит

3. Г.

Жене изасланици на матури.

На предлог управе Удружења Наставница Средњих и Стручних Шко ла, Министар Просвсте, г. Грол, наименовао је за изасланике на матури и четири жене: г-ђицу Лепосаву Бош ковић, професора у пенсији из Београда, за Женску Гимназију у Скопљу; г-ђицу Милеву Петровић, професора гимназије из Београда, за Женску Гимназију у Крагујевцу; г-ђу Др. Јосипу Стајнкуш, професора гимназије у Загребу, за Прву Женску Гимназију у Београду и г-ђицу Др. Ксенију Атанасијевић, професора Университета у Београду, за Прву Женску Гимназију у Загребу - у којој је директор гђа Др. Зденка Смрекар. Ово је први случај да су жене добиле наименовање изасланика Мини стра Просвете на матури.

Удаја учитељица.

Протестни збор београдских учитеља против законске одредбе, по којој се учитељице могу удавати само за учитеље, био је достојанствен и импозантан. Учитељи су показали да стоје на високом степену културе, кад су се солидарисали са својим другарицама онда, кад су оне погођене на такав неправедан начин. Организације учитељица Београд. Панчево, Земун учествовале су у протестном збору, а друге организације послале су свој писмени протест. Учитељице су се увериле, колико су поштоване и цењене од својих колега. Сваки је говорник говорио у прилог учитељица, спонтано, из свог убеђења, а да није упливисан од добро израђених реферата, предходно изнетих, од стране учитељица. Чули смо изјаве: »Завидна је солидарност учитељица, ми мушкарци нисмо тако сложни.« Други је говорник изјавио: »Жалим што нисам учитељица да могу са пуно убеђења бранити ову ствар.« Црни облак ове чудне наредбе уклониће се са удадбеног хоризон та наших учитељица, али зато не мислимо пустити из вида ову појаву. Али, кад учитељ има право слободног избора, зашто га не би имала учитељица? Што је жена културнија, интели гентнија све је мање расположена за сексуалан живот. Она ћe ову жртву принети ономе кога воли, ономе кoгa je слободно изабрала, ономе у коме види своју врсту и с којим ће свесно подићи своју расу. Елементарну снагу жене не може сузбити ни једна законска одредба. Социална слика изгледа овако. Имамо богатих или добро ситуираних учитеља и сиротих учитељица. Учитељ се добро осигурао материално путем женидбе, а учитељица која је упућена на своју плату - остаје сирота. Ређе су у нас сељанке, које се одају учитељској струци, ови су положаји попуњени девојкама средњег сталежа. Moje je дубоко уверење, да је за народну учитељицу предестинирана сељанка. Оне би мени биле много симпатичније у улози народног васпитача, него у улози »милостиве госпо-ђе« коју оне тако радо заузи мају. На протестном збору заступале су старије интересе оних које долазе за њима. И ако се алтруистички спрема лепша будућност млађима учитељице ћe остати већином неудате. Нека овакви изгледи не плаше оне, које мисле да се живот може само једним начином живети. Учитељски позив остаје увек најплеменитији за жену, неисцрпив извор душевних сенсација и лепота. Морална независност, коју постижсмо, даје суверено моћ да са извесне висине гледамо све што око

нас кружи. Због те моралне независности вредно је живети, и у првим редовима издржати све куршуме који на нас падају. Панчево.

Ј. Познанова.

Dom za samostojnе žene.

V mesečniku „Die Frau“ so se že večkrat razmotrivali projekti o zmanjšanju stanovanjske bede. Ker je tudi naloga žene, da sodeluje pri rešitvi te velevažne socialne in gospodarske naloge naj na tem mestu poročam; kako je rešilo „Splošno žensko društvo 11 v GER deloma to vprašanje. Potem ko so se žene v Geri zaman trudile pridobiti denarna sredstva za zidanje stanovanjskih hiš v večjem obsegu, so uvidele, da je to pravzaprav dolžnost države in kapitalistično močnih privatnikov. Zato so si stavile ozko omejeno nalogo, namreč postaviti hišo za samostojno ženo. Pač so svestne, kako so potrebne prijazne domačije za okrepitev družinskega življenja, toda kdor je prišel v stik s. samostojnimi ženami, ta tudi ve, kaj se pravi potikati se celo življenje kot podnajemnica v dragih sobah. V času šolanja in nestalnosti je opremljena soba na mestu in ima tudi svoje udobnosti, toda, ko živi zrela žena v stalnosti svojega poklica, se zbudi v njej želja po samostojni domačiji. V ženi je že nagon ustvariti si dom, ga lepšati za sebe in za one, ki jih ima rada. Ako je primorana zatreti ta nagon, ker ji stanovanjski zakon, zaradi pomanjkanja stanovanj, ne pripozna lastnega doma, trpi njena duša bolj kakor nam to kaže na i vnanje. In ako boluje človeška notranjost na katerikoli način, tedaj se ni čuditi, ako se to začne kazati ali v poklicnem življenju ali v občevanju z družbo ali v razvoju značaja. Zato potrebuje samostojna žena, komora že v borbi za življenje uporabljati vse sile, svoj dom. Splošno žensko, društvo je foraj prevzelo nalogo, da zida hišo z dvanajstimi stanovanji po 3,2, in 1 sobo. Hiša se ni postavila samo na riziko društva, ker društвo nima kapitala, ampak se je oddala zidarski zadrugi, ki je na dobrem glasu. Ta zadruga dela z državnem posojilom in posojilom mesta. Žene so se samo zavezale, dobiti del denarja, približno 200 000 din. Tu so zadele s početka na težave, ker v premožnejših slojih, posebno moški (ženska le malokje sama razpolaga s kapitalom), so imeli le malo smisla za stanovanjsko bedo te vrste. Zato so darovale žene, posebno one, ki so hotele dobiti stanovanje, po svoji možnosti. Več žen pa se je zavezalo vplačevati v hranilnico zadruge mesečne zneske, dokler se v teku let ne zbere vsota 200.000 din. Kar se tiče zidave hiše, stavbišča in plana je zidarska zadruga skušala po možnosti ustrečи. V lepem kraju mesta, na prostem in vendar ne predaleč mestnega centra, stoji hiša. Spalne sobe so postavljene proti vzhodu, dnevne sobe po možnosti proti zahodu. Na severu je hiša prizidana k drugi hiši, tako da je zavarovana proti mrazu. Zadaj je cvetlični vrt. Hiša ima pritličje in tri nadstropja. V vsakeh nadstropju je po eno zaprto 3 sobno, 2 sobno in 1 sobno stanovanje. Hiša ima centralno kurjavo, ki jo oskrbuje hišnik, ki ima s svojo ženo stanovanje v pritličju. Tako ostane 11 stanovanj samostojnim ženam. Kot normalno stanovanje je zamišljeno stanovanje z 2 sobama, ki ima primerno veliko stanovanjsko sobo, kotiček za kuhanje, Čigar dolgost je polovica dolgosti stanovanjske sobe. V tej da nastane ko-

tiček za posteljo, ki se lahko podnevni zakrije z zaveco. Tako dobi tudi ta soba značaj stanovanjske sobe, postane posebno prikopljiva, ker ima na vzhodu balkon ki je na polovico vzidan, da je zavarova proti vetru. Okna se lahko odpirajo na vzgoraj, da se lažje prezrači. Skrbljeno je tudi, da se vsaj na enem oknu lahko goje cvetlice. V to svrho je postavljena širša deščica in ogrevalniki so odmaknjeni v stran tega okna. Kotiček za kuhanje ima samostojno okno. Pod deščico pri oknu je vzidana omara za shranjevanje jedil, ki se zrači na vnanjo stran. V kotičku za kuhanje je plinska peč, umivalna miza z vodovodom in miza za pripravljanje jedil, vse seveda majhno, preračunjeno za eno osebo. Način kako se vzidajo omare, je odvisno od želje stano valke, ki pride prva v stanovanje. Društvu bi bilo najljubše, ako bi se tudi omare v sobah vzidale, a ker ima večina najemnice že svoje omare, se branijo višje najemnine, ki nastane z vzidanjem omar. Iz kuhinje se pride skozi mala vрata v kopalno sobo s klozetom. Glavni vhod je iz predsobe, ki spada k stanovanju in v kateri je tudi vzidan prostor za metлe in drugo; nad tem je vzidan prostor za kovčeke, klobuke i t. d. in še prostor za garderobo. K vsakemu stanovanju spada prostor na podstrešju in v kleti. Kdor ne more plačevati najemnino za dve sobi, najde v stanovanju z eno sobo tudi možnost si ustvariti udoben dom. Soba je primeroma velik prostor, v dоlgostni st ni je kotiček za posteljo in skozi mala vratca zaprt kot za kuhanje. Pred. sobe in kopalnice radi nizke najemnine ni. Pač pa ima tudi to malo stanovanje svoj klozet. Mogoče ne bo vezano z velikimi težkočami uporaba kopalnice 2 ali 3 sobnega stanovanja. Stanovanje s rremi sobami je zamišljeno za dve osebi, prijateljici, sestri, matere s hčerko. To stanovanje je najbolj podobno malemu družinskemu stanovanju. Razlika je le v tem, da je kuhinja v primeri majhna. V družinskih stanovanjih je navadno kuhinja velika, ker se v njej prebiva cel dan. Sobe so razmeroma tako velike kakor v stanovanjih z dvema sobotna. Poleg kopalnice pa je še posebna jedilna shramba. Popraševanje po teh stanovanjih je bilo tako veliko, da so vsa oddana mnogo prosilk dobilo stanovanja. Zidarska zadruga je pripravljena letos zopet zidati podobno hišo ako se dru štvu posreči zbrati potrebno vsoto. V Ljubljani je društvo učiteljic tudi že ustanovilo pripravljni odbor, kij naj razmišlja, kako bi društvo za svoje članice aktivne in upokojene, prišlo do svoje stanovanjske hiše. Prvi predlog je stavila g. predsednica. Ako bi vsaka učiteljica v Sloveniji, ki jih je okoli tisoč, vplačevala v teku enega leta mesečno 100 Din., bi bila to že lepa vsota 1,200.000 Din., in dom učiteljic bi bil kmalu pod streho. Ljubljana.

Ema Peče.

Жозефина Батлер * 13-IV-1828. - + 30-ХП-1906.

У свима културним земљама прослављају ове године, а нарочито у Енглеској, стоти рођен дан једне жене, која је својим енергичним и далековидим радом проузроковала преокрет у гледању на сексуални проблем. Цео њен живот био је посвећен ослобођењу жене из окова „двојнога морала“, који се најдрастичније изражава у реглементацији проституције. Реглемектацију су увели у Европи почетком 19 столећа по Наполеоновом примеру. Реглементацију су сматрали скоро кроз цео један век као „потребну заштиту људскога здравља.“ Дуга и ватрена борба се водила док су увидели народи погрешност таквог схватања. Ако је данас у мно-

Број 11

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Страна 3