Ženski pokret

OB SMRTI STJEPANA RADIĆA

Atentat u Narodnoj Skupštini zahtevao je i treću žrtvu, Stjepana Radića, koji je umro 8. avgusta 1928. godine. Aliansa Ženskih Pokreta duboko žali njegovu smrt, jer je on bio iskren i istinski pobornik za ženska prava. Malokad se pojavljuju političke vodje, koji uspevaju da povedu narod kao celinu u borbu za izvesne političke ideale Stjepan Radić je bio izmedju tih retkih individualiteta. U svojoj borbi on nije nikad zaboravio da probudi i ženu, da podigne njenu svest i da joj ulije želju za oslobodjenje za njena prava kao čoveka. Hrvatske seljanke su po njegovoj zasluzi danas svesne, šta znače politička prava. Ime Stjepana Radića biće u istoriji našega feminizma uvek izmedju najsvetlijih. Aliansa Ženskih Pokreta

Gospodji Mariji Stjepana Radića poslala je predsednica Alianse sledeći telegram iz Ljubljane: Ob preteški izgubi, ki Vas je zadela, Vas prosim, da sprejmete najiskrenejše sožalje od Alianse Ženskih Pokretov. Predsednica: Alojzija Štebi. Vodstvu Hrvatske Seljačke Stranke poslat je bio ovaj telegram: Sa Vama zajedno žalimo nenaknadimi gubitak velikog borca za socialnu pravdu i oslobodjenje žene. Za Aliansu Ženskih Pokreta predsednica: Alojzija Štebi.

Dr. Teodora Krajewska prva žena lekar u Bosni.

Feminizam, kao najnovija grana sociologije, još je u razvitku, ali već pokazuje u svojoj evoluciji razne epohe.: Nikao istovremeno u suprotnim krajevima svjeta (Americi, Poljskoj i Rusiji) on se svuda sa istim ciljem da pribavi ženi ličnu i građansku slobodu i prava pojavio u različitim zemljama u raznom obliku. Dok su Amerikanke odmah počele tražiti političku ravnopravnost, Njemice su tražile ekonomsku samostalnost, a žene Slavenke (naročito Poljkinje i Ruskinje) tražile su za ženu najpre mogućnost i pravo školovanja. Mi južne Slavenke, kojima su sada otvorene manje više sve škole, kojima su sada pristupačni manje više svi pozivi, medu kojima se viđa sve veći broj ekonomski samostalnih žena nalazeći se već u fazi evolucije feminizma, u kojoj se traži politička ravnopravnost za žene ne smjemo zaboraviti trud i napore onih žena, koje su se prve zalagale za to, da društvo zakonskom saradnjom žena dobije pravednije temelje i harmoničnije odnose. Jedna među tim ženama je i gospođa Dr. T. Krajewska, prva žena lekar u Bosni. Nakon 35 godina teškoga rada ostavlja Bosnu, kojoj je kao mlada žena i mlad lekar dolaskom svojim svjesno i sa radošću dala ceo svoj život i rad. I ako ne naša zemljakinja, koja sad u starosti čezne za domovinom, svojom užom otadžbinom Poljskom, mi je ispraćamo sa mnogo poštovanja, ljubavi i zahvalnosti, osjećajima, koje dugujemo svima vrednim ljudima bez obzira na narodnost. A kako je njezin život, počev od roditeljske kuće, bio karakterističan za oslobođenje ženske individualnosti od tradicionalnih ograničenja i u stručnom radu pokazao zanimljive uspjehe a pri tom

joj je sačuvao ozbiljnu i otmenu ženskost korisno je da se sa njime upozna što veći broj naših feministkinja. 1854 godine rodila se u Varšavi Teodora Kosmowska, treća od osmoro djevojčica. Po uzoru svojih dveju starijih sestara koje su dobile solidno srednješkolsko obrazovanje u kući svojih roditelja od dobrih profesora i ona je čeznula za naukom i pripuštena je već u javnu gimnaziju. Njezinom primjeru sledovalo je i pet njenih sestara, sve su one svršile srednju školu, a tri najmlađe čak i bez ikakve pomoći roditelja i postale manje više samostalne; četvrta po redu svršila je socialne nauke u Ženevi, kasnije je dentist, a uz to ima lepi slikarski talent, peta je učiteljica, šesta je

studirala arhitekturu u Zürichu, sedma je postala među prvima magister farmacije, radila je docnije u državnom higijenskom zavodu, a osma je i danas dramska glumica u Krakovu. Po svršenoj maturi Teodora Kosmowska udala se za profesora Krajewskog i u slobodnom vremenu se bavila literaturom, pišuči studije pa čak i novele. Nakon četiri godine ostala je udovica, i pošla je u Ženevu da se upiše na prirodoslovni fakultet, pošto u Poljskoj još nije bilo dozvoljeno akademsko obrazovanje. Posle dve godine upiše se na medicinski fakultet i diplomirala je sa pravom na praksu godine 1890. Za vreme studija radila je kao asistent profesora Schiffa, fiziologa. Prva žena, notabene strankinja, koja je dobila ovo mesto dekretom ženevskog kantona. Kao asistent ona se spremala za poslednje ispite i spremala studiju: Rechérches physiogiques sur la reaction de la dégénérescences, i ova studija dobila je prvu nagradu od ženevskog „Société auxiliaire des arts et des csiences«.

U vreme kada je dovršila studije, austrijska je vlada raspisala konkurs za ženskoga lekara u Bosni. Ona se prijavi za to mesto, i čekajuči da se njeno nameštenje utvrdi, ona je u Beču želela da pohađa neka klinička predavanja. U ono doba ni u Austriji nije bilo ženama dozvoljeno akademsko školovanje, ali po pristanku pojedinih profesora, žene su smele posećivati njihova predavanja, što im ipak nije dalo pravo da se prijavljuju za ispite. Pošto je austrijska vlada priznala njen doktorat i angažovala je da radi u Bosni, Dr. Krajewska s pravom je očekivala da joj ni jedan profesor neće činiti smetnje. Međutim bila je ljubazno primljena kod profesora Monti, Schaute i Krafft-Ebbinga, ali je naišla na odbijanje profesora Nothnagla, koji ju je dočekao ovako: »Ja sam čitao Vašu studiju i dopala mi se, ali Vam ipak ne dozvoljavam da posećujete moja predavanja, jer se to ne slaže sa mojim nazorima«. 1893 godine u martu Dr. Krajewska je došla u Tuzlu kao „službena lječnica« (Amtsärztin) i četiri mjeseca nakon svog dolaska piše ona »Pisma bosanske ljekarke« u »Wiener Frauenblatt« da ona »pod utiskom dviju velikih ideja njenoga vijeka: da pravo na rad imaju svi, bez obzira na spol i da znanost ne smije da svjetli samo onima, koje se nalaze u visinama života, nego treba da prodre i u mračne i nekultivirane predele, gdje još vladaju neznanje i predrasude rado daje svoj život ovom narodu«. I već tada nalazi među svojim klijentelom veliki broj muškaraca, koji neverovatno konservativni i netolerantni prema svojim ženama s povjerenjem traže pomoć od žene, kod koje predpostavljaju znanje. Posle sedmogodišnjeg uspješnog rada u Tuzli, premještena je u Sarajevo i odmah dodeljena gradskom fizikatu za urezivanje ospica i ženskim srednjim školama za predavanja »Nauke o zdravlju«.

Radeći kao službena lječnica u sarajevskom okrugu, kojoj dužnosti je od 1907 do 1918 pridošla i akcija za suzbijanje sifilisa ona je obišla za to vrijeme 93 sela i pregledala 10.130 žena. U ženskim srednjim školama držala je skroz 13 godina 14 sati nedeljno predavanja o zdravlju. Godine 1918 sarajevski gradski fizikat počeo je akciju za zaštitu majke i djece, a sanitetsko odeljenje je odredilo Dr. Krajewsku da u fizikatu organizuje taj rad. Upoznavši dugogodišnjim radom prilike u kojima žene u Sarajevu žive i uzevši u obzir naglo osiromašenje svih slojeva za vrijeme rata, ona je predložila gradskom fizikatu i sanitetskom odeljenju ovako organizovanu zaštitu majki: Snabdevanje trudnih žena dodatkom u hrani, odjelu i materijalu za održavanje čistoće; ljekarski nadzor nad trudnima; pomoć pri porodjaju. Za taj rad ona je podjelila Sarajevo na rejone, jer je sarajevski teren poznat kao veoma teško pristupačan; zamolila je gradski fizikat da za svaki rejon odredi po jednu primalju (babicu), a medju ženama, poznatim sa svog socialnog smisla, našla je koje će vršiti dragovoljno dužnost sestara pohodilja. Od ljeta 1918 do marta 1919 ona je vodila brigu o 790 žena, ali je onda morala napustiti dužnost zbog bolesti očiju. Njezinom inicijativom sarajevski Ženski Pokret da bi donekle olakšao bjedu, u kojoj su se nalazile mnoge trudne žene i porodilje, osnovao je Materinski dom, a akciju o celokupnoj zaštiti majke i djeteta preuzela je 1924. država. 1922 godine penzionisana je na svoj zahtjev, ali je posle toga radila još četiri godine kao honorarni lekar u državnom dispanzeru za grudobolne. Za vrijeme svog rada ona je osim redovnih, veoma interesantnih izveštaja, napisala studiju o „Osteo-malariji u Bosni", na internacionalnom medicinskom kongresu u Pešti je čitala svoj rad o „Теtaniji kod osteo-malaričnih žena" i pre dve godine je izišao njen rad „О tuberkulozi u Sarajevu".

Dr. T. Krajewska kad je došla.

Dr. T. Krajewska kad je pošla.

ŽENSHIPOKRET

Вгој poštneg čekovnog računa: 53.191. Administracija: Knez Mihailova, 46/1.

OHGAN ALIANSE ZENSKIH POKBETA U KRALJEVINE S. H. S.

Urednici: ALOJZIJA ŠTEBI DARINKA STOJANOVIĆ

Beograd, 15. septembra 1928. BROJ 16. GODINA IX.

Vlasnik za A. Ž. P. MILICA DEDIER

Izlazi 1. i 15. u mesecu. Godišnja pretpiata 48 din. Za inostranstvo 60 din. Primerak 2 din.