Ženski pokret

РАЗОРУЖАЊЕ

Н. Daumier приказује у цртежу »Разоружање« наличје овога питања: у позадини су врата са натписом »Биро за разоружање«, пред вратима, лево и десно, стоје две групе добро наоружаних војника. Вођа леве групе. окренут лицем према вођи десне групе, позива свога vis-à-vis широком кретњом руке да уђе у биро. А овај, учтивим поклоном. одбија првенство уласка речима: »После Вас...« У мају године 1926 била је при Друштву Народа прва припремна конференција о најважнијем проблему за осигурање трајнога мира, о разоружању, а сада, у новембру прошле године, последња пред великом конференцијом за разоружање, која ћe бити или крајем ове године или почетком идуће. Четири пуне године су претставници светских држава размишљали о формули, у званичном језику речено конвенцији, која би дала могућност за постепено разоружање, јер више на. пр. потпуно разоружање. на мах као што је био предложио на првом састанку претставник Русије нико и не очекује. Све расправе до данас биле су гола теорија и веома је мали број држава, које су до сада показале добру вољу за истинско разоружање да би могле на будућој великој конференцији доказати да није потребно да чежња за миром остане само сан, и то »ружан сан« као што многи кажу. Све државе на свету су имале 1913 год; 20 милиона спремних војника, а сада је спремних 30 милиона. Од 1913 године надаље удвостручили су се издаци за наоружање, и европске државе троше древно 6 милиона долара за спремање будућег рата. Француски буџет за војску је ове године за 125 милиона франака већи од лањског. Енглеска троши 75%, Америка 72% и Француска 70% од свог целокупног буџета за отплаћивање ратних дугова и за спремање новог наоружања. Немачка се задужила за последњих 6 година за 3.848.8 милиона марака, а у исто доба је потрошила за војску 4,177.3 милиона дакле, задуживала се само за »наоружани мир«. Шведска извози данас два пута више оружја него што га је извозила године 1923. Енглеска индустрија за градњу аероплана је примила у последње време за стотину и стотину хиљада фунти поруџбина из иностранства. Индустрије без изузетка спремне су да могу у даном моменту продуцирати ратни материјал. Акције предузећа за израду оружја и другог ратног материјала се лагано, а сигурно пењу из дана у дан. Све је то официелни пацифизам држава, у тим бројевима је сажето све неповерење једне државе према другој, а неповерење, основ наоружања, изражава се у учтивој кретњи: »После Вас...« На септембарском заседању Друштва Народа лањске године је рекао енглески министар спољних послова. Хендерсон, следеће: »Наши кораци су спори, народи постају нестрпљиви, они сумњају у нашу добру вољу. Ако не постане разоружање на мору потпуно, ако га не допунимо смањивањем сувоземне војске и ваздушних бродова, ми нисмо испунили уговоре о миру, мир Европе и светски мир неће бити осигуран«. Даље је нагласио Хендерсон

у како великој мери зависи стварање Уније европских држава од успеха разоружања. Ове речи епглеског министра могле су се сматрати као увод пун наде за новембарску припремну конференцију за разоружање. Али, за то време су били избори за немачки парламенат са неочекиваним резултатом, огромним порастом екстремних политичких партија, које у својим изјавама нису ни мало мирољубиве. Ти резултати су имали велики утицај на припремну конференцију, што се најбоље видело на поступцима енглеског претставника, Лорда Cecila (Сесила), који је био раније увек искрен присталица истинских мера у питању наоружања. Новембарска конференција за разоружање је ради тога од великог значења јер је имала задатак да изради конвенцију за велику конференцију, зато су јој присустовали и претставници нечланова Друштва Народа Русије, Турске и Америке. Какви су њени успеси? Ако се они посматрају са гледишта такозваног активног пацифизма, пацифизма који сматра насиље и силу а милитаризам је органски део насиља и силе за једини, централпи проблем целокупног живота, онда нису били постигнути никакви успеси, јер остаје у несмањеној снази најкрупније средство силе и насиља, милитаризам. Ако се пак посматрају успеси са гледишта официелног пацифизма. који се ослања првенствено и једино ua силу и насиље, који одржава мир са непрестаном претњом офанзивног рата, онда су били успеси. то је све је остало као што је било. У нацрт конвенција, која ће бити предложена великој конференцији за разоружање примљене су између осталог и стедеће најглавније одредбе (које нису обавезне за будућу конференцију): 1.) Ограничење ефективног стања војске, т. ј. смањи се број официра, војника по позиву и скрати се војни рок. Ова одредба, тако тумачи Лорд Сесил, значи први корак на путу да се измене велике армаде у армаде милиције за одбрану властите земље. Раније је Лорд Сесил заступао гледиште да треба смањити контигенат рекрута, јер се само на тај начин смањи број спремних резерва. У државама са обавезном војном службом чине праву војничку снагу баш спремне резерве. Још године 1926 је он тражио да се смање резерве. пошто су оне меродавне за офанзивну снагу сваке државе. Ако се скрати само рок војне службе. тиме се још ништа није учинило у смислу правог разоружања резерве се допуњавању сваке године у једнакој мери. Противу таквог привидног ограничења ефективног стања војске рекао је немачки делегат Бернсторф: »Општа војна обавеза има у некојим земљама такве форме да се мушки део становништва већ од колевке васпитава у милитаристичком духу, а ми се на то апсолутно не обазиремо. Ако извежбане. спремне резерве искључимо из конвенције, не вреди та конвенција ни мастила којим ђе бити потписана«. За предлог немачког делегата да се рачунају у ефективно стање такође резерве и да се смањи број резерве гласали су делегати Шведске. Норвешке, Холандске, Немачке, Русије и Кине. Предлог је пропао.

2. Смањивање војног материјала. И при том питању делегати су били подељени па две скупине, од којих је једна заступала индиректно смањивање, а друга директно. Индиректно смањивање, за које је била већина, састоји се у томе, што се налаже државама да сваке године смањују буџет за војску. То се веома лепо чује. а у ствари је само заваравање. Директно ограничење војног материјала је у томе да се смањи материјал који спремају државе годинама и годинама и држе г а у магацинима. Даље кажу браниоци директног ограничења да индиректно ограничење не може дати стварног резултата и ради тога, што је куповна снага новца у појединим државама веома различита, да набавна цена оружја није меродавна за његову вредност у рату, да може бити аероплан који баца бомбе много јевтинији од огромних танкова са великим топовима, а ипак је ефект аероплана са бомбама много страшнији. Зато присталице директног ограничења траже да се поништи већ спремљени ратни материјал и да се смање набавке новог. Ово тражење могло би се остварити само једном строгом контролом, која би се морала ослањати на међусобно поверење а поверење међу државама не постоји и неће постојати док не престане такмичење у наоружању. Предлог за директно ограничење ратног материјала је добио само девет гласова на конференцији и пропао је. 3. Смањивање броја ратних аероплана. Начелно се сагласила комисија да ће велика конференција за разоружање одредити број ратних аероплана за сваку државу. Број ће бити одређен за летала, спремна за старт. Неколико делегата тражило је да се смањивање односи на моторе, а не на летала. јер од броја мотора зависи његова снага за борбу али ово истинито начело за разоружање није било примљено. Такође није био примљен предлог да треба смањивање да се односи и на резервни материјал, што је од велике важности. Тиме би се спречило свако изигравање, а начело да треба смањити само број ратних аероплана спремних за лет, може се изиграти на тај начин, да се намерно пусти по који аероплан недовршен, а на стоваришту чекају остали делови. 4. Наоружање на мору. О томе питању се припремна конференција сагласила обзиром на тонажу појединих типова ратних бродова, а сагласила се и у томе да се државе потписнице обавезују да ограниче наоружање на мору. 5. Хемијски и бактериолошки рат. Према предлогу припремне конференције овај рат треба забранити. Даље је био примљен предлог Енглеске да се позову владе да се изјасне о томе да ли забрана треба да обухвата и оне гасове, који немају за последицу смрт већ само онеспособе за борбу. Ова питања била су дакле главни предмет расправа и. према томе, ушла су у конвенцију: најважнија дебата је била при питању под тачком 1 која се бави смањивањем наоружања сувоземне војске. То питање је за већину држава најважније, јер правих велесила на мору је мали број а баш у томе питању није по-

стигнут никакав напредак. Лако је пристати на забрану хемијског рата, кад се располаже великим армадама и добрим материјалом наоружање још није на путу разоружања. Енглески социјалистички лист »Daily Неrald« (Дели Херелд) је писао за време конференције с обзиром на њен рад следеће: »Европа се наоружава као што је то радила пре 1914 године. Са наоружањем расте несигурност, страх и међусобно неповерење. Ако људске масе не мобилишу своју политичку моћ да направе томе покрету крај, он ћe се без сумње развити до његовог страшног циља.« Време да људске масе мобилишу своју политичку мoћ неће још тако брзо доћи, јер за то је потребно да се темељно промене дух и мисленост човечанства, и да свеопшта етичка и морална храброст заузме место данашњег свеопштег моралног кукавичлука. Љубљана.

Алојзија Штеби.

И ако би било истинито да је према спољном насиљу дозвољено свеипак не би све било од користи. На силна средства нису равна праведној ствари. Како би могао одобравати да се руши мир грађана, па било за коју год ствар? Које добро вреди да откупимо крвљу наше браће? Чак слобода би била тиме прескупо плаћена. (Jean Jaque Rousseau u »Lettres de la Montagne.«)

Одричемо право сваког спољног рата и свакој спољној борби, одричемо право сваком ратовању са спољним оружјем, свеједно за који циљ и из којег разлога. То је паше признање пред целим светом. Дух Христа, који нас води. не мења се, и не може данас забранити неку ствар, која доноси зло. а сутра нам је наредити; сигурно знамо и то кажемо целоме свету да нам Дух Христа који нас истински води неће никад заповедати да ратујемо или да водимо рат са спољним оружјем, противу кога било, и не за царство Христово, и не за краљевства тога света. (Из изјаве енглеских квекера из године 1660, предате краљу Карлу II.)

У пркос свих великих свих свечаних уговора и свих брижљиво уређених организација које треба да служе изравњању интернационалних спорова, наоружава се свет више него пре рата и сувише често чујемо изразе мржње. (Калвин Кулиџ, бивши председник Сјед. држава сев. Америке, 18 јула 1930 г.)

Папа осуђује еманципацију жене.

Почетком овога месеца донеле су новине кратку садржину папине енциклике, која пре свега расправља о браку и при томе се ослања на речи св. Августина о значењу брака. По учењу св. Августина може се изразити сврха брака следећим речима: потомство, верност, сакрамент. Папа

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ОРГАН АЛИЈАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ

Број поштанског чековног рачуна 53.191 Администрација: Књегиње Љубице 1

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд. 15 јануара 1931. БРОЈ 1-2 ГОДИНА XII.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата: 48 дин. За иностранство 60 дин, Примерак 2 динара