Ženski pokret

појавиле организоване националне групе, са јасним програмима, елаборатима и стручњацима. Проблеми су ограничени и тачно постављени а и средства за њихово решење већ делимично нађена. Са теорије прешло се већ на праксу, са дискусије до резолуције. При томе је било много трвења, али овако јасно и директно расправљање најбоље и најпре води циљу. Видело се да кад се са прошлости пређе на садашњост и са успомена на конкретне задатке, одмах се на заједничким интересима сви нађу, као њихови одушевљени браниоци. Нема сумње да спорна питања још увек уносе између суседа неповерење, сентименталност и грандоманију. Али зар је могуће на једном састанку размрсити Гордијев чвор, што су га векови везивали? Расећи га не треба, јер је то најгоре; ваља га пажљиво раздрешити. Али, томе треба времена, честих састајања, навикавања на заједнички рад и, најглавније, упознавања и срађања и то систематског и органског срађања балканских народа. Благодарећи љубазности, интелигенцији и искрености турских домаћина, учасници Друге балканске конференције проживели су за недељу дана хиљаду и једну ноћ, зближили се, познали и заволели. Ма шта се десило, сви они који су били у Цариграду после најжешћих расправљања, срдачно су стегли једни другима руку, у уверењу, да су сви своји и да је први траг утрвен. Конференција је због огромног материјала била подељена на шест секција и то: 1 Политичка, у којој је требало после исцрпне дискусије и отвореног изјашњења претставника свих балканских народа, израдити један балкански пакт о ненападању и узајамној одбрани. Но услед обимности питања, предлога и спорова, израда Пакта одложена је за идућу Конференцију, док се сва политичка, несумњиво најтежа питања на Балкану, не претресу темељно. 2. Економска, у којој је нарочито расправљано о продуктима балканске агрикултуре. Велика пажња је поклоњена нарочито житу, дувану, памуку и афиону. Учињено је много корисних предлога, закључена ужа сарадња професионалних комора и земљорадничких задруга и донесена изврсна резолуција. 3. Социјално-политичка и хигијенска у којој се дуго и врло стручно расправљало о социјалној хигијени и ветеринарским установама у једној, a о слободи кретања, настањивања и рада у другој потсекцији. У овој секци-

ји је југословенска делегација имала свога претседника и секретара и у главном цео посао водила. Резултат ове секције су две одличне резолуције и предлог Савету конференције, да се створи балкански савет лекара,. биро рада, стална комисија за социјално-политичка и хигијенска питања и да се укину визе. Изједначење социјалног законодавства омогућиће бољу заштиту радника. Ова секција је расправљала и питање националитета удате жене и донела резолуцију: „Друга балканска конференција изражава жељу да жена удата за странца задржи своју народност. Она ће имати слободу да промени своју народност под истим условима под којима и муж.“ 4. За интелектуалну сарадњу, у којој су биле врло маркантне личности, израдила је изванредни експозе о потреби оснивања многих установа за сарадњу. Ова секција је имала једну позитивну тековину, а то је „Институт за упоредну историју балканских народа,“ основан у Цариграду. На овоме пољу се несумњиво да много израдити и исправити многе грешке и фалсификати. 5. За саобраћај и туризам, која је такође донела многе важне закључке, као: стварање туристичке уније, конгрес, поштански савез, балканска тарифа и марке, итд. Турци су за спомен на Другу Балканску конференцију издали врло лепе марке, које ће целе године бити у саобраћају. 6. За унификацију законодавства балканских држава извршила је припремне радове за организацију овога огромног посла. Најтеже је било поставити модерне правне принципе за разноврсне законе, а то је учињено. На конференцији је узело учешћа око 300 делегата из Албаније, Југославије, Турске, Румуније и Грчке. Сем Албаније ове су делегације имале и велики број женских делегата. Показало се да је сарадња жена од велике користи и значаја, јер су жене несумњиво пре свију позване да директно утичу на решења питања, која се директно или индиректно дотичу жене и детета. Сем тога и сва остала питања могу бити предмет озбиљне и свестране студије не само мушкараца већ и жена. Сам секретар конференције г. Ешреф, чувени народни песник Турске, као и претседник г. Хасан, одали су дубоко признање женама за њихову озбиљну и корисну сарадњу на стварању Балканске заједнице. У Цариграду је обављен један озбиљан, важан и велики посао за стварање велике балканске будућности, које нема и не може бити без уске и искрене заједнице балканских

28

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ФЕБРУАР 1932