Ženski pokret

TRI ZADATKA KONFERENCIJE ZA RAZORUŽANJE

Svet žudi za mirom. Pokušava da ga postigne radom muškaraca, ali ako oni neće biti u stanju da ispune taj svoj zadatak, svet će da potraži pomoć žena. Bez mira svet će da prepadne. Rat je apsurdan i razjeda koren čovečanstva, njegovu civilizaciju, njegovu prošlost, a pre svega njegovu budućnost. Mi, Englezi, imamo dovoljno političkog smisla da razumemo dalekosežnost humanitarnih ideja. Pre svega, engleske žene su uverene da nije dovoljno da se borimo samo teorijski za mir, nego je potrebno da je borba organizovana na realnoj bazi, jer samo na taj način nam je pobeda osigurana. Mir je danas najviši cilj žena celoga sveta. Pre engleskih izbora su ženske organizacije poslale svima kandidatima cirkular u kome im saopštavaju da će žene bez razlike političkog smera pomagati samo one kandidate koji se obavežu da će zastupati celo vreme svoje političke karijere ideju mira. Ova propaganda, ili ako hoćete ova presija, koristila je zadatku mira više nego stotina govora ili teorijskih članaka. Po našem mišljenju možemo podeliti rezultate koje očekujemo od Konferencije za razoružanje koja je, što ne mogu nikad dovoljno naglasiti prvi, ozbiljni internacionalni sastanak za svetski mir, na tri kategorije. Prva kategorija obuhvata internacionalni sporazum o principu razoružanja, što je već jedan značajan korak unapred, ali nedovoljan da se osigura i održi svetski mir. U drugu kategoriju računam kvote, koje će se utvrditi za pojedine vojske. Pre svega treba utvrditi maksimum vojnika, topova, aeroplana, pušaka itd. za svaku naciju. Ovu granicu ne bi smeli ni pod jednim izgovorom prekoračiti. Naravno da je potrebno da je kvota tako visoka da se može na njenoj osnovi svaka zemlja uspešno braniti od napada. Diskusija o toj tački dovodiće to je van svake sumnje do oštrih sukoba ali ipak, to nalgašavam neprestano, rešenje toga problema je glavni zadatak ženevske konferencije. Glavna dužnost konferencije je u tome da postavi čvrstu granicu preteranim miliarističkim zahtevima svojih članova. Konferencija mora svakoga člana Društva Naroda ubediti da preterani zahtevi rđavo utiču na susede. U suprotnom slučaju se ispostavlja Konferencija za razoružanje opasnosti, da se pretvori u Konferenciju za naoružanje. U treću kategoriju rezultata koje očekujemo, dolazi tačan inventar sadašnjeg stanja naoružanja. I ako bismo zajednički uložili mnogo napora, mogli bismo na osnovu toga inventara smanjiti militarističke troškove.

Po mome mišljenju zavisi uspeh Konferencije jedino od međusobnog poverenja, od iskrenosti pojedinih zemalja i njihove istinske želje za mirom. Napomenuću još jedan interesantan fakt, kojega ne sme danas niko prezreti. Mi imamo u Ženevi Komitet žena, sastavljen od delegata najvećih ženskih svetskih udruženja koji radi u sporazumu sa Konferencijom. U slučaju potrebe ovaj Komitet u borbi za mir neće prezati od praktičnih i snažnih akcija. Tu je naš program. Ako se u toku rasprava štogod desi, što je u stanju da ugrezi uspeh Konferencije i pretpostavijajući da ostane sloboda govora nedirnuta, internacionalni komitet žena stupiće odmah u akciju. U slučaju da neka država ili neka skupina država postavi zahteve koje nije moguće primiti ili se brani da primi neku važnu odluku za dobro mira, ženski pretstavnici te države ili tih država, otputovaće odmah u svoju domovinu da otpočnu akciju za spasavanje. Žene su spremne da istupe protivu vlastitih vlada, da spreče njihove besmislene zahteve. One su spremne da se bore za mir, za budućnost čovečanstva i za osiguranje civilizacije. One veruju u svoju misiju u slučaju da muškarci napuste stvar razuma. One su svesne da Ženevska konferencija ide daleko preko okvira razoružanja. Ekonomska njena važnost je ogromna i njene konsekvencije nedogledne. Konferencija za razoružanje može naći lek za sva zla koja danas tište svet. Zato je njen povoljan rezultat u interesu celoga čovečanstva. Ženeva.

pretsednica Internacionalne Alijanse za žensko pravo glasa i engleski zvanični delegat na Konferenciji za razoružanje.

M. Corbett - Ashby,

НЕКОЛИКО РЕЧИ O СОЦИЈАЛНОЈ НЕАКТИВНОСТИ НАШИХ ИНТЕЛЕКТУАЛКИ

У последње време ce врло много говори, пише и приговара неактивности наших интелектуалних жена. С пуним правом. Док цела наша земља вапије за честитим културним радницима, маса интелектуално образованих жена оглушује се томе вапају и повлачећи се од свега на што ју баш професија не сили, живи у своме буџаку. Нећу да се осврћем на множину оних интелектуалки које са савршеном индиферентношћу пуштају да живот око њих тече, као и на

АПРИЛ, 1932

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

51