Ženski pokret

Pitanje u kojem bi se pravcu trebalo da kreću te reforme izazvaće zasigurno u mjerovanim krugovima živu debatu, a naročito pitanje pravnog položaja vanbračnog djeteta i vanbračne majke. Potrebno je stoga da Ženski pokret za-

uzme svoj stav prema tom pitanju, da uzmogne u pravi čas onako uspješno intervenirati kako je to učinio kod sastava nacrta nasljednog prava. Zagreb

Dr. Mira Winter

JOHN STUART MILL: „SUBJECTION OF WOMEN“

V. (Kraj) Žena se retko upušta u apstrakciju. Ona gleda na stvari kakve su. Njeno mišljenje je uvek stvarnije, pa bi zato bilo korisno mišljenju muškarca, jer mu pridaje onu stvarnost, koju mišljenje muškarca slabo zapaža. Da je žena sposobnija za praktični rad, dokazuje njeno brže shvatanje, što je važno u tom radu, u apstraktnom to nije potrebno. Apstraktni mislilac može birati vreme za razmišljanje za svoj naučni sistem, što više njemu je potrebno više vremena i strpljenja, dok njegova sumnja ne padne, a njegova nauka ne sazre za teoriju. Mnogo ih ima, koji tvrde da su žene čija je nervna osetljivost jača nego kod muškarca nesposobne za rad, jer su one nestalne, razdražljive, neumerene. A zar nema isto tako nervoznih muškaraca, pa se ipak smatraju sposobnima? Kada bi ženu od početka učili i obrazovali za rad bilo fizički ili duševni, ona ne bi bila izvrgnuta takvim nervnim slabostima i nestalnostima. Ima istina ljudi kod kojih je glavna crta karaktera ta nervoznost, ali to je svojstvo, koje obično nasleđuju isto tako sinovi kao i kćerke, pa zašto onda da samo ženama smeta njihov temperamenat i čini ih nesposobnima? Osobina tog temperamenta čini zapreku za kakav rad, ali u mnogim slučajevima iz iskustva znamo protivno. Muškarac kod koga ta nervoznost dolazi do najvećeg stupnja, do razdražljivosti pokazuje najveće uspehe. U tom stanju njegove su sposobnosti jače nego kod mirnog čoveka, naročito se izdržljivost podvostruči, te može svladati velike zapreke koje smetaju njegovom radu. Te vrste karaktera ne zapažamo samo kod pojedinaca, nego i kod čitavih rasa. Tako znamo da su Grci bili jedna od najvatrenijih rasa, a smešno je postaviti pitanje, da li ima koje grane ljudskog savršenstva u kome Grci nisu postigli vrhunac. Znamo, da su Talijani i Francuzi po prirodi razdražiljiviji od germanskih naroda, pa opet su bili veliki i u nauci, državnim poslovima, sudskoj struci i u vojištu. Pa kao što pojedine rase mogu biti sposobne uporedo s drugim rasama, mogle bi i žene isto ovo raditi, što i muškarci, samo kad bi njihovo obrazovanje imalo cilj ne podržavanje nedostataka njihovog temperamenta nego popravak istih.

Obično se tvrdi, da je um žena nestalniji od uma muškarca, da je nesposobniji izdržati dulje u jednom radu neoslabljenom snagom, što više to se potvrđuje nekim anatomskim dokazima, tj. time da je mozak muškarca veći nego žene, pa da prema tome muškarac ima veću duševnu sposobnost nego žena. Taj fakt je još u sumnji, pa se ne mogu izvoditi neki zaključci. Ne može se izvoditi zaključak po tome, što je telo žene manje, slabije, jer bi onda i muškarac rastom jači, snažniji bio većih duševnih sposobnosti od muškarca manjeg rasta. Tačni odnošaj mozga i duševnih sposobnosti nije tačno ispitan, ali svakako da taj odnošaj postoji. Mozak je materijalni organ mišljenja i osećaja i bio bi apsurd tvrditi, da on nema uticaja na duševnu radnju, ali je isto apsurd tvrditi, da radnja tog organa ovisi o njegovoj veličini. Što se tiče razlike duševnih sposobnosti između muškarca i žene pitanje o kojem se najviše govori — imade dosta razloga uveriti, da ona nema izvor u prirodi jednog stvora, nego da to izazivlju i spoljašnji uzroci. Do sad ni jedan proizvod umetnosti, nauke, filozofije ili neke veštine ne nosi ime jedne žene. Zar da tražimo uzrok samo u tome što žene nisu od prirode sposobne da proizvedu slično? Ne možemo. Jer za dva-tri naraštaja unapred od kako se žena više počela zanimati filozofijom, naukom, veštinama (naročito u Engleskoj i Francuskoj), vidimo, da se imalo mnogo uspjeha. Zar Grci nisu ubrajali među svoje najveće pesnike Sapfo, pa Korina, koja je bila nekoliko puta nagrađena, zar nisu imale velikog dara i zasluga kad im se davalo toliko priznanje? Pa dela žena novijeg doba, zar i ona nemaju svoje vrednosti? Dela madame de Stal odlikuju se svojim stilom, koji je najbolji tumač misli, pa proza Žorž Sand: čiji stil deluje poput simfonije Mocarta ili Hajdna. Somerviljova koja je znala toliko matematike, da pronađe neku važnost u njoj, zar je ona kriva, što se njoj nije desilo, da bude medu onim ličnostima, koje su u njeno doba učinile neke znatne korake u nauci? Predbacuje se ženama da u svojim duševnim proizvodima nemaju originalnosti. Doduše žena do sad nije pokazala jednu novu sjajnu ideju, koja bi stvorila novu eru u nauci, ali i ta oskudi-

НОВЕМБАР, 1932

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

163