Ženski pokret

bi se taj upliv pojačao i utvrdio, kad bi žena postala zakonom ravnopravna. Kad se govori o sposobnosti žene za upravna i državna zvanja mnogi bi hteli opet protivnici dokazati kako bi to bilo smešno, kako bi izgledala, recimo, skupština ili ministarski kabinet u kojem bi zasedale mlade žene i djevojke od 23 —25 godina dolazeći u skupštinu iz modnog salona. A ti isti zaboravljaju, da se ni muškarci u tim godinama ne biraju za takva zvanja. Zdrav razum kaže, da bi se takova zvanja poverila onim ženama koje bi za to pokazale volju i sposobnost, a koje bi manje pokazale volje za brak. To bi se najčešće poveravalo ženama i udovicama 40 —50 godina, koje su već stekle znanje o upravi, a koje bi daljnjom spremom primenile svoje zvanje na šire polje rada. Zagreb

Cand. iur.

Sonja Breberina

АНИЦА САВИЋ РЕБАЦ

ПРВА ЖЕНА ДОКТОР КЛАСИЧНЕ ФИЛОЛОГИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ

Име г-ђе Анице Савић Ребац познато је у нашој јавности као име песникиње, преводиоца, конферансијера и писца чланака из наше и страних књижевности. Иако је од њених књижевних радова изишла у књизи само збирка песама „Вечери на мору“ 1929, ипак је г-ђа Савић Ребац дала многобројне студије из наше и страних књижевности, нарочито класичних, растурене по часописима, као и песничке преводе (из Пиндара, Шелеја и др.). У издању „Страних писаца“ изишао је превод новела Томаса Мана, а у збирци „Дечји класици“ превод обрада „Минхаузена 11 и „Тила Ојленшпигела“. Цео рад г-ђе Савић Ребац има тесне везе са њеним животом, као што је то уосталом сталан случај. Г-ђа Аница Савић Ребац рођена је у Новом Саду, где је свршила класичну гимназију. Она је кћи др. Милана Савића. Отац ју је од детињства васпитавао у одушевљењу за стару Хеладу, и било је сасвим природно што се г-ђа Савић Ребац, после матуре, одлучила да студира класичну филологију. Студирала је у Бечу, код Радермахера; дипломирала је после ослобођења у Београду 1920 код гг. Вулића и Чајкановића. Била је осам година професор у Трећој женској гимназији у Београду. Љубав према хеленизму остала је увек једна од главних црта њеног духовног живота; и њен чисто књижевни рад прожет је хеленизмом. И тако није чудо што је г-ђа Ребац

пожелела да му да и научна израза, а то је учинила овом својом тезом. Дисертација г-ђе Ребац је део једне научне концепције широких размера, која носи наслов: „Орфичко-платонско-неоплалонска учења о Еросу, и њихов утицај на средњи век, поглавито на Дантеа“, и која обухвата једну од најважнијих појава у историји људског духа: улогу Ероса у религији, филозофији и поезији. У овом Еросу, мистичном и спекулативном, састају се многе врло важне духовне струје, и његово испитивање може донети решење значајних проблема. У овом првом делу рада, у дисертацији Грчка еротологија до Платона — г-ђа Ребац је изложила религијске основе спекулативне еротике у старој Хелади и прву етапу њена развоја: наиме, етапу до Платона, дакле поглавито теологију, филозофију и поезију VI и V века пре Христа. Теза има три одељка: I Kallistos Од Хомера до Хесиода. Двоструки Ерос. II Демиург Афродита — Хармонија Ерос и човек. III Страст и мудрост. Фанес и свет. Други и трећи део целе студије имају да прикажу утицај Ероса на развој од Платона до Дантеа. Теза је у штампи, и о њој ће се моћи опширније говорити кад изиђе. Испитну комисију су сачињавали познати наши професори класичари гг. др. Никола Вулић, др. Веселин Чајкановић, др. Милан Будимир и др. Драгиша Ђурић. Они су као референти о тези нарочито истакли новину рада г-ђе Ребац, и у целини научне концепције и у појединостима. Било је нарочито похвала о литерарном стилу г-ђе Ребац, којим је показала пуно оригиналности. Класична филогија је у г-ђи Ребац добила ретко спремног научног радника, јер она има сву ширину образовања и знања главних европских језика, књижевности и науке, као и класичних грчког и латинског језика и књижевности. 25 октобра т. г. г-ђа Ребац је положила докторски испит из класичне филологије. Овим својим радом г-ђа Аница Савић Ребац је показала један нов успех .наше савремене жене.

Д. C.

FELJTON: JEDNA KNJIGA О ŽENAMA *)

*) Dr. A. Deak: Gladne žene.

Pod malo banalno efektnim naslovom i nazorima Freuda dano je nekoliko uspjelih ženskih portreta u kojima je ocrtana sva seksualna bijeda žena.

НОВЕМБАР, 1932

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

165