Ženski pokret

Пројекат Закона за борбу против полних болести

Један од главних захтева феминистичког покрета је један морал за оба пола. Неправилно схватање сексуалног морала, које углавном базира на прохтевима мушкога пола, имало је за последицу да од настаријих времена, па све до данашњих дана, одржи проституцију, а што је најстрашније, да је чак и законом регулише. Законом регулисана проституција једно је од највећих ругла данашњег друштва, рушење човековог достојанства и извор најгрубље експлоатације жене. Стога је феминистички покрет у целоме свету спроводио енергичну борбу против реглементације проституције, те друштвене установе, која је увек служила као најповољније средство трговини женама и децом. У органској вези са проституцијом и реглементацијом проституције, стоји борба против полних болести. Док су присталице регламентације проституције истицали да је регламентација једно средство за борбу против полних болести, дотле су противници реглементације са најјачим аргументима истицали супротну тезу, т. ј. да је реглементација баш узрок њиховом ширењу. Данас су већ у великој мањини међу лекарским стручњацима они, који још траже реглементацију као средство за борбу против полних болести и тако је отпао један аргуменат за једну страшну званичну установу, за срамоту, која се под окриљем закона одржавала у цивилизованим земљама, а због које су средњевековне патње и понижења имале да поднесу жене. Државе, једна за другом укидају реглементацију проституције, и уводе друге, стварне мере, медицинске и социјалне, за лечење полних болести и за отклањање овога вековног социјалног зла. Ових дана и код нас поднет је Народној скупштини закон за борбу против полних болести који предвиђа укидање реглементације проституције и у нашој земљи. (Нацрт закона доносимо у целости после овога чланка. Југословенски женски савез је већ одржао састанак жена у Женском клубу у Београду 3 т. м. и на томе састанку се дискутовало о новоме законском пројекту. Манифестовало се опште задовољство наших жена због доношења овога закона, и примљени су још неки захтеви ради допуне законскога

пројекта. Нарочита делегација жена предаће ове захтеве Народној скупштини, а Југословенски женски савез је тражио од свих учлањених организација, да телеграмима траже од Народне скупштине, да се овај закон прими. Резолуција, која је на томе састанку донета на предлог Женског покрета, гласи: Резолуција „Југословенски женски савез поздравља са задовољством одлуку владе, да нарочитим законом регулише борбу за сузбијање венеричних болести и да укине реглементацију проституције код нас у земљи. Југословенски женски савез апелује у име 450 друштава из целе земље, организованих у Југословенски женски савез на Народну скупштину и Сенат да овај закон приме. Југословенски женски савез жели да овом приликом скрене пажњу скупштинском одбору за проучавање нацрта закона о сузбијању полних болести на следеће примедбе, сматрајући да би било од велике користи ако би се њима законски предлог могао допунити. 1) Неопходно је потребно у закону нагласити, да је сваки службодавац дужан скренути своме службенику пажњу на §§ 3 и 2 свога закона и на последице, ако се не придржава поменутих одредаба 2) Да се најстрожије казне по овоме закону лица, која својим понашањем изазивају на блуд, врбују или заводе једно или више лица, без обзира на пол, било са њиховим пристанком или не, ради задовољавања личних прохтева, или у циљу туђих страсти. Ако су лица, која се на блуд наводе малолетна, казна да се пооштрава. 3) Исто тако упућивање на неморал и кварење омладине, ма којим средствима то било. Ако се ово чини филмовима, сликама, књигама и другим публикацијама, казна да се пооштри. Исто тако да се казни и лице, које другом иде на руку ради проституисања, било непосредно или посредно, т.ј. преко анонса и томе слично, такође да се најстрожије казни. 4) § 13 законског пројекта предвиђа једну одлучну одредбу, ради заштите малолетника женскога пола, а Југословенски женски савез сматра за неопходно потребно, да

ŽENSKI POKRET

MART, 1933