Ženski pokret

ки и јавни живот народа унесу нове, племенитије тежње, како би се осигурала боља будућност човечанства. У томе циљу је и изражена жеља, да се рад свих комисија Интернационалне алијансе одржи, само да се изврши извесна унутрашња реорганизација у томе смислу, што he се број комисија смањити и тиме у неколико рад упростити. Тако је остављено пет комисија, и то: за једнак морал, једнаки услови за рад, равноправност пред законима, мир и комисија за право гласа и политичку равноправност жена. Две комисије су укинуте, и то: комисија за заштиту неудате мајке и њенога детета, и комисија за женску полицију, Прва комисија је укинута из разлога, што су прилике и живот показали да је овако организовано друштво за последње две деценије допринело нарочито великој несигурности матера и деце; да се отац не само ванбрачног детета, већ и брачног детета све више и више ослобађа својих обавеза према детету, а закони су готовс у свима земљама врло слаби, да га на те дужности приморају. Стога се заштита матере и детета поставља како за брачну, тако и за неудату матер. Из тога разлога у колико се тиче легалног регулисавања овога питања, оно је пренето у делокруг комисије за равноправност пред законима, а у колико се тиче моралне стране, нарочито с обзиром на неудату матер и њено дете, ово питање је пренето у делокруг рада комисије за једнак морал. Комисија за женску полицију такође је прикључена комисији за једнак морал, чији делокруг рада је проширен у смислу нашега предлога, (Загребачког ж. п.), т. ј. да се не своди само на питање сексуалнога морала, већ друштвеног морала у најширем смислу речи. Тако организован рад И. а. у будуће ће деловати у истом правцу и смеровима, у коме је и до сада радио. Интересантна је дискусија вођена у комисијама, у којима се расправљало о актуелним феминистичким проблемима. Један од главних био је питање сметња, које се чине за запославање жена, а нарочито удатих жена, и честа појава да оне прве страдају у случају редукције. Веома живу дискусију је изазвало питање, какав став да заузме И. а. у погледу појаве, да се првенствено редуцирају жене, и тежње да се ставе законске препреке упославању удатих жена. Комисија је после свестраног испитивања ове тешке појаве примила одлуку, да се стане на гледиште, да феминисткиње захтевају, не пренебрегавајући личне способности раденика, - да најважније мерило при свакој редукцији особља мора бити економски и породични положај раденика,

интелектуалног или мануелног, који би се принцип имао применити подједнако за оба пола. Ово гледиште је усвојила и управа Алијансе; но када је то изнето пред пленарну седницу, ова одлука је изазвала јак отпор једног немачког делегата (два друга нису делила њено мишљење, али су се уздржала сваке дискусије), Немачки делегат је тражио да Алијанса захтева да при свакој редукцији има да одлучује способност раденика, односно раденице, и ни један други моменат. У своме темпераментном говору, она је нагласила, да би свака другојача одлука могла у данашњој Немачкој довести до тога да се примени на штету жена. Њено гледиште су прихватиле неке делегаткиње Чехословачке, Енглеске и Скандинавских Земаља. Услед јасног размимоилажења у гледишту, претседништво није хтело да ово питање стави на гласање, већ је тежило да се дође до компромисног решења, што је и учињено. Претседништво није желело да се по овако важном питању донесе одлука већина, а на супрот другојачем мишљењу мањине, и донета је компромисна одлука да се у принципу захтева у свима земљама, у случају редукције, да се све опште мере, које буду предузимане, примењују подједнако за раденике оба пола (видети резолуције на крају чланка). Доследна своме програму, да свакој феминистичкај организацији једна од главних тачака мора бити пацифистичка пропаганда, јер само ако се осигура мир међу народима, може се загарантовати успех наших захтева, Алијанса је овај скуп завршила великом пацифистичком манифестацијом. На последњем вечерњем пацифистичком митингу, на коме сам и ја говорила у име наших жена, победу је однела претседница г-ђа Корбет Ашби. Она је говорила о раду конференције за разоружање, у којој она учествује још од почетка, као делегат енглеске владе. Њене речи, искрене и топле, указале су на све неуспехе ове тако важне конференције, у којој као једина претставница женскога пола она не може да осети ни најмањи свој утицај. У своме узбудљивом и искреном говору, претседница феминистичке интернационале нам је казала горку истину да се не можемо надати очекиваним резултатима конференције за разоружање, пошто народи, као и политичари који их воде, нису још достигли душевну културу тако високу, у којој човек oceћa потребу да духовна култура мора надјачати силу. Појмови великог феминистичког вође, њено гледиште на најтежи политички проблем света разоружање тога вечера

АПРИЛ- MAJ, 1933

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ