Ženski pokret

Fašizam i žene

U izdanju male džepne biblioteke „Znanje" (Beograd 1935) štampana je pre kratkog vremena knjižica „Fašizam i žena" od Angele Vodetove, članice ljubljanskog Ženskog pokreta. Danas kad je pitanje fažizma vrlo aktuelno i kad mase žena gledaju neobavešteno, i bez ikakvog stava, na sve one pojave što ih fašzam donosi, danas nam je specijalno potrebna literatura koja će nam prikazati ispravno stanovište u tom pitanju. Stoga je razloga nužno da se knjižica Angele Vodetove što više proširi među članicama Ženskog pokreta, a takođe da prodre među najšire slojeve žena. U prvom dijelu svoje knjižice Vodetova najprije općenito govori o uzrocima fašizma: uslijed anarhije u proizvodnji sve se više narušava ravnoteža između proizvodnje i potrošnje (superprodukcija, a u isti mah nezadovoljene potrebe širokih narodnih slojeva). To izaziva stalne krize i konačnu privrednu depresiju. Traži se izlaz iz tog položaja, a da se istovremeno ni ne misli dirati u uvjete koji su ga izazvali. U tom je smislu najizrazitiji pokret fašizam, vođen interesima finansijskog kapitala u održanju svoje nadmoći. Nosioci fažizma su mase malograđana koji sve više gube tlo ispod nogu, pa se kolebivi i neopredeljeni—priklanjaju onome ko im više obećava. Poznata je stvar da fašizam, prije dolaska na vlast, svima obećava sve, a kad se domogne vlasti, ispunjava želje onih koji su ga finansirali.

Dalje se u knjižici iznosi odnos žene prema fašizmu i fašizma prema ženi. Fašistički demagozi umjeli su i Ženu predobiti za svoj pokret. Naglašavali su doduše, da će je ukloniti iz privrednog i javnog života, ali su joj obećavali sretau život na „kućnom ognjištu" u krugu porodice. Neosvještene žene nisu prozrele što stoji iza tih obećanja i prišle su fažizmu. A kad je fašižam zaista došao na vlast, izbacio je Ženu iz produkcije, ali se nije pobrinuo zato da njeno „kućno ognjište" ne ostane pusto i zamrznuto. Na mjesta otpuštenih žena dolaze muškarci i primaju niske ženske plate. Na taj se način uravnotežuje državni budžet. Ukoliko žena ipak ostaje zaposlena, radi pod nemogućim uvjetima. Kao primjer neka posluži odredba u jednoj fašističkoj državi. Prema toj odredbi žena ne smije raditi više od 11 (!) sati dnevno. Iz svega izlazi da žene imaju dovoljno razloga da u općoj borbi protiv fašizma stupe u prve redove. .Jer ta borba znači borbu protiv ropstva, bijede i rata. Rat je neimenovan put kojim fažizam mora poći nakon što je bankrotirao na svim područjima: na ekonomskom, političkom i socijalnom. Militarističke organizacije „Savez njemačkih devojaka", „Federacija mladih Japanki", 6000 ženskih četa u Italiji, sve je to najočitiji dokaz da fašizam upotrebljava i Ženu za svrhu koja je potpuno suprotna njenom osnovnom načelu: pacifizmu.

Milica Lendić

БЕЛЕШ KE

Конгрес Интернационалне алијансе ва женско право гласа и држављанско васпитање жене одржан је од 18 до 25 априла тек. год, у Цариграду. Од свих досадашњих конгреса Алијансе, овогодишњи има нарочито обележје, пошто се одржао на граници између Истока и Запада, и што је одржан у земљи, у којој је још до најскоријег времена била жена прави роб мушкарца. Да су турске жене могле после тако кратког времена од како су почеле реформе, примити велики интернационални конгрес и добро га организовати, то само доказује да Кемал Ататурк није узалуд ослободио жену. Пошто је конгрес био у Цариграду, сасвим је природно да се он бавио више него који ранији питањима жене на Оријенту, т. j. о проблему дечијег брака, трговине белим робљем, о беспомоћности оријенталке у незажељеном браку и материнству. На конгресу се отворено диску-

товало o проблемима Црнкиња. Многобројне делегације оријентелских жена из Палестине, Сирије, Ирана, Египта,. Индије и т. д. износиле су своје патње и муке. Поред тога су жене са запада говориле о својим борбама, о борби за егзистенцију, за позив и рад. А све заједно су дале израза својој дубокој тежњи за светским миром. Било је много примљених резолуција, које ћемо да изнесемо у идућем броју заједно са дужим извештајем о конгресу. За сада напомињемо само још то да је наша земља послала јаку делегацију на конгрес и да је била на изборима за управу Алијансе изабрана опет гђа Милена Атанацковић у одбор и такође за претседницу комисије жена пред законима. Гђа Атанацковић је и једно до подне претседавала конгресу. У управни одбор је такође изабрана гђа Иванова, претседница Бугарског женског савеза.

62

ŽENSKI POKRET

MART-APRIL 1935