Ženski pokret

žena ne bude imala i politička prava kao i u drugim naprednim državama, kao n.pr. u Americi, gdje žene imaju mnogo više ugleda i prava nego kod nas. Kad žena bude imala politička prava, t.j. pravo glasa, onda će se mnoga pitanja riješiti, koja danas tište žene, a ovako kad nemarno prava glasa, nitko nas i ne pita kako

nam je i kako živimo, niko i ne mari za naše teškoće. I mi ovdje u Jasenovcu, kao prva organizacija ženskog pokreta na selu; dignimo svoj glas, da se ženama priznaju puna grsđanska i politička prava, jer je to garancija bolje budućnosti i nas žena i čitavog našeg naroga.

Franca Đilas,

, seljanka, Jasenovac

I mi ovje u Jasenovcu možemo biti ponosni, što je eto u našoj sredini osnovno žensko udruženje, koje će se boriti za prosvjetu seljačke žene kao i za njenu društvenu zaštitu. Mi seljačke žene bile smo do sada uvijek u prosvjeti zanemarene i zapuštene, niko se za nas nije brinuo, govorili su uvijek: šta će ženskom djetetu škola, šta će mu izobrazba? A ipak bez prosvjete i bez izobrazbe ne može biti pravog napretka. Kako das može žena da vodi napredno gospodarstvo, ako nema nikakve škole i ako je nije nitko tome učio? Kako može da odgaja u poroditi djecu i da ih štiti od raznih bolesti, ako ona o tome ništa ne zna i ni u šta nije upućena? Nama je seljačkim ženama, i te kako, potrebno, da se naša ženska inteligencija pomješa s nama da i mi možemo nešto korisno i pametno da naučimo. Mi vidimo da su seljačke žene u drugim državama vrlo izobražene i da svojim znanjem i vještinom nadmašuju naše žene. Radi toga ne smjemo ni mi zaostati, nego se moramo truditi da i mi postignemo neko znanje, pa ćemo sigurno i više ugleda už vati i u našoj vlastitoj porodici i u društvu. Da sve ovo postignemo, potrebno je da svim silama pomognemo ženski pokret, koji je počeo da okuplja oko sebe sve žene u našoj državi.

Danas su teška vremena i nas seljačke žene taru velike brige, ne samo sa našim dosadašnjim teškoćama, nego i sa onim, koje tek imaju da nastanu. Seljački posjed danas propada, mnoga ženska djeca ostaće neudata, neće imati gde da se smjesti i moraće da ide trbuhom za kruhom u svijet. Mnoge će od njim postati fabričke radnice, druge će otići u službu, mnoge i mnoge će potpuno propasti. Ko će da se za sve te žene i devojke pobrine? Treba i njima da se osigura život, treba i one da žive. Treba i njih zaštititi od izrabljivanja. Pa i žene su ljudska bića, stvorena na sliku i priliku božju. Radi toga je potrebno da se i mi žene udružimo i da se same za sebe pobrinemo, jer se inače drugi za nas neće brinuti. To vidimo po dosadašnjem iskustvu. Za onu našu borbu potrebno je da nam se prizna pravo glasa. Bez prava glasa ono što mi kažemo i osjećamo to se n šta ne uzima u obzir. A kad budemo imali pravo glasa, onda će nas i te kako pitati kako nam je i šta nam je. Kad je i drugdje na svjetu žena dobila pravo glasa, mi se nadamo da će dobiti i u našoj državi. Ustrajmo radi toga u našoj borbi i kliknimo: Živio ženski pokret!

Драга Стефановић,

, Београд.

Век у коме данас живимо јесте век сукоба идеја и интереса, који за собом повлаче дубоке друштвене потресе и преображаје у свима областима друштвеног живота. Да расмотримо за моменат слику жениног живота, живота жене раднице њене породице. Да бисмо имали тачну претставу о животу једне пролетарске породице, ми морамо поћи њеним стопама и тамо где она живи, на

периферији; тамо где она ради: у фабрици и радионици. Ми морамо познати њен живот и њену психу да бисмо сазнали шта је то што ју је покренуло у борбу за њено економско и политичко ослобођење. С појавом капитализма извршена је велика револуција у женином животу. Жена која је у предкапиталистичко доба живела само у кући, радила домаће послове, учествовала у

96

ŽENSKI POKRET

SEPTEMBAK—NOVEMBAR I»SS-