Ženski pokret

ре, није и неће бити свеједно да ли ће нам муж, син, брат отићи у рат и погинути, или не. Са тих разлога, ми хоћемо пуно активно учешће у државној и међународној политици у решавању свих државних и међународних проблема. И тако даље. Жена не може бити индиферентна ни према политици која се кроз општине води. Женино интересовање за трошарину и друге општинске таксе на животне намирнице и остале потребе, није мало. Напротив, оно је једно између првих. Данашња комунална политика ни из далека не одговара потребама грађанства. У решавању комуналних проблема не полази се од оснивања зоолошких вртова, већ од обезбеђења животног опстанка широких слојева грађанства. Својим учешћем у општинској управи и вођење комуналне политике жене истичу на првом месту: подизање модерних и здравствених народних кујни; подизање модерних пекара; што обимније решење станбеног питања; подизање што већег броја обданишта и школа; укидање трошарине и других разних такса на животне намирнице; И тако даље. У борби за своја политичка права жена има да пређе много препона. За свога противника жена има и много противника конзервативаца и скептика, који оспоравају жени способност за јавни политички живот. Они још траже да се жена врати домаћем огњишту. Да, они то траже иако жена и породица нису нашли могућност животног опстанка у кући!

Они су слепи пред фактом жениног учешћа у свима манифестацијама друштвеног живота, чије су способности равне човековим па чак и преко тога. Они су такође преспавали и факт да у многим земљама већ постоји право гласа жена, и да жена, како у парламенту и министарским фотељама, тако и у науци и уметности показује пуну политичку зрелост. Али не само појединци већ и државе устају противу политичких права жена. Фашистичка Италија и националсоцијалистичка Немачка у томе предњаче. 1931 године Брилинг издаје наредбу да жена, чији муж или син раде у неком предузећу, губи право на социјалну помоћ. Данас те државе потискују жену из привреде и враћају кући да рађа децу која би била храна митраљеза и топова. Не осигуравајући жени и породици опстанак у кући, они не знају или неће да знају да се ток друштвнног развитка не може зауставити и да ће фашизам, који носи експанзивни карактер и култ вође, у најскоријем времену имати у жени огорченог противника. Овом приликом не сме се заборавити да постоји земља где се жена не дели по полу, већ по способности и жељи. Тамо су жене команданти аеродрома, капетани лађа, шефови физиолошких института, велики књижевници и научници на свима пољима људскога живота. На путу свога политичког и економског ослобођења жена ћe, дакле, имати много тешкоћа и борби, али уједињене у једну непробојну фалангу и мануелне и интелектуалне раднице са женом са села, одлучне и истрајне у борби оне he постићи свој циљ.

Slavica Berislavić,

Zagreb

Kad je govor o ženskom pravu glasa t. j. o tome zašto treba ženama dati mogućnost da steknu osnovna građanska prava, zašto ženama treba dati pravo glasa, držim da položaj radnice daje u prvom redu puno opravdanje za taj zahtjev. Dok je nama ženama iz svih slojeva zajedničko to da smo onemogućene u javnom političkom životu, dok nam je onemogućeno svako djelovanje u javnom životu, naturava nam se da je za nas samo kuhinja, crkva i djeca, a politiku i javne poslove neka pustimo po strani, jer smo

navodno za to manje sposobne od muškaraca, dotle nas isto ovo društvo prisiljava da radimo u tvornicama i radionicama, i da budemo jedan značajan faktor u privrednom životu. Odmah nam se postavlja pitanje: kako to da nam je ipak dozvoljeno sudelovanje u privredi? Ako pogledamo malo historiju unatrag, vidjet ćemo da sa pojavom kapitalizma ulazi žena u proizvodnju, jer je bio potreban veliki priliv radnje snage da bi se mogla razviti industrija, a sve većim usavršavanjem tehnike bila je potrebna i manje stručna sprema, i tim putem ulazi žena

ZENSKI POK R E T

SEPTEMBAR—NOVEMBAR 1935