Ženski pokret

веначких од Ми лке Умбергер, Poročilo о 30 letnici Društva učiteljic v Ljubljani. И домаћинство je имало вeћи број књига, највише кувара: Катарине Поповић-Миџине, Софије Мирковић, Драге Максимовић, Драге Радоњић и Данице Стојановић, Marie Louise; од хрватских Мире Вучетић,, а од словеначких више њих, од Маријане Г расели, Фелиците Калиншек, Магдалене Плајвајс, Марије Ремец, Минке Васић. Књиге из домаћинства писале су: Милева Сим ић и Љубица Сладојевић (у српском делу), Клотилда Цветишић, Јелена Колин (хрватски) и Г изела Ферјанчић, Минка Г овекар, Лојска Хочевар-Меглић, Милка Мартеланц, Марија Плешко, Мартина Сељак (словеначки део). Најстарије дело је Јосипе Оршић, Betegujuće živine vračitelj, Zagreb 1772 god. Из других разних струка биле су изложене ове књиге: Маге Магазиновић, Вежбе и студије из савремене гимнастике, пластике, ритмике и балета; затим из библиотекства: Марије Илић, Јавне библиотеке, Мелите Пивец-Стеле, Naše knjižnice; из библиографије: Југословенски библиографски годишњак за 1933 год. и Мелите ПивецСтеле, Slovenska knjižna produkcija v letih 1919 —1935 god. Прегледаћемо, најзад, и Повремене списе. Најстарији алманах је Талiа (1829), који је написала Јулијана Радивојевић; Српкиње из Пеште основале су забавник Драгољуб (1845, 1846). Календари су: Врач погађач (1900), Вардар (1906) Кола српских сестара, Жена, (Милице Јаше Томића). Најстарији женски часописи су Домаћица (1879), орган Женског друштва, Женски свет (1888) лист Добротворне задруге Српкиња у Новом Саду, затим, часописи и новине: Жена уредник Милица удова Јаше Томића, Женски покрет (1920), Жена и свет (1925), Женски свет, Весели четвртак, Моравка, Дечије новине, Југословенска жена, Zvuk, Жена, Жена и дом, Забавник, Мода, Сељанка, Гласник југословенског женског савеза. Од хрватских часописа било је изложено само неколико. Словеначких је било више: Slovenka (1897 и 1919), Vesna (1921), Žena (1922), Jadranka (1921/22), Ženski list (1924), Vigred, Gospodinja, Ženski svet, Ženski dom, Gospodinjska pomočnica, Bališki vestnik, и неколико алманаха, календара и извештаја. Од ових повремених списа ве'ином су биле изложене прве свеске и године, тако да су се могли видети најстарији женски часописи и други повремени списи, што је било од лепог културног интереса. Превода је било изложено доста. Код нас се жене одавно баве превођењем и у том раду оне показују одабран укус и знање страних језика. Први превоd српске жене су Наравноучителне повести (1836) од Ане Обреновић.

Највише је превода из руске књижевности. Превођени су махом класици: Толстој, Тургењев, Гогољ, Чехов, затим Гаршин, Короленко, Писемски, Шчедрин, Горки, Куприн, Андрејев, Еренбург, Алданов и др. Као преводиоци највише су се истакле: Зорка Велимировић, Косара Цветковић, Станка Г лишић, Олга Kojић, Људмила Михаиловић, Бранка Ковачевић и друге. После превода из руске, највише је превођено из француске књижевности. Превођени су: Молијер, Мопасан, Ренан, Ролан, Франс, Балзак, Батај, Шанфор, поред Жил Верна и А. Диме. Низ превода, међу којима има изврсних, дале су: Јелисавета Марковић, Јелена Ћоровић и Олга Косановић, поред других. Из немачке књижевности превођени су Гете, Хајне, Келер, Томас Ман, Хесе, Арно, Мунд и Кампе. Преводи су: од Исидоре Секулић, Паулине Албале, Анице Савић-Ребац, Зорке Караџић и других. .. Са енглеског су превођени: Џ. М. Бари, Емерсон, Текереј, Дикенс, Уајлд, Џек Лондон, Едгар По, и др. а преводиоци су: Елодија Мијатовић, Јелисавета Марковић, Исидора Секулић, и др. Са норвешког био је један превод, од Исидоре Секулић, Гарман и Ворзе од Хјелана. Неколико дела северних писаца преведена су са немачког. Био је изложен и један превод са латинског, О угледању на Христа од Томе Кемпијског у преводу Јелисавете Марковић. Из италијанске књижевности био је превод из дела Грације Деледе од Љубице де Сарно. Са чешког је био роман Јирасеков Марила у преводу Драге Филиповић. Из бугарске књижевности преведена је једна дечја књига од Ангела Каралијчева, Дукати, у преводу Наде Мирковић. И у хрватском и у словеначком делу било је превода са немачког, енглеског, чешког, пољског, руског, француског, северних језика, мађарског, италијанског и грчког, или је било изложено само неколико дела од ових писаца: Барија, Бенета, Твена, Киплинга, Голсвордија (енглески), ДелариМардрис (француски), Лесинг, Шницлер, Хауф, Чоке (немачки), Мара Конопницка, X. Сјенкјевић, Дагишињски, Зофја Налковска (пољски); Чехов, Достојевски, Замјаткин (руски), Нансен, Андерсен, Лагерлеф (сев. нар.); Папини, Ани Виванти (талијански), Божена Немцова (чешки). Познати преводиоци су: Љубица Марикова, Ивана Роси, Мила Ратковић, Зденка Марковић, Милица Богдановић, Бранка Хорват, В. Деановић. Од словеначких превода изложена су дела: Андерсена, БичерСтов, X. Бордоа, Гетеа, Карин Михаелис, Селме Легерлеф, Јири Волкера и још неки; преводиоци су: Људмила Прунк, Олга Грахор, Милена Мохорич, Марија Кмет, Минка Говекар, Силва Трдина.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Јануар-фебруар