Ženski svet
ћ.
39 ЖЕНСКИ СВЕТ. 40
ска милост, гизда п сујета, што је Немци зову „АПепЦеђе“, толико свладала, да ма и за један тренут заборавите на напре-
'дак свога детета, чему се имам надати од
просте и неуке женег Ако се Вама не смем чудити, кад навалице идете против среће свога детета, како се могу чудити сељанци, кад мужа поткрада, да кћери белила и руменила купи2... |
Опростите ми, драга госпо, овај насртај на нежно срце материно, али није другче, него сте га потпуно заслужили. Та заслужили сте још више: заслужили сте оно, што сте са своје слабости допста и искусили. Милица је— као што ми пишете — била после пгранке неко време озбиљно болесна, а ви сте се јамачно над болесном јединицом кајали и укоравали, што нисте права мати били... Јел те да кајање јако тишти; да је тај укор врло тежак.
Не ћете да признате2 — Ви пе верујете, да је Милицу по свој прилици већ она спрема у болест бацилаг Ви сумњате, да се младо, нежно девојче могло раз болети само за то, што се недељу дана које по свакојаком времену витлала по вароши, које и гладно и жедно; ни неиспавано и неумивено, и весело и љутито, у тесној влажној собици над неуким послом мучило; што је толико времена у оном раздражењу своје живце кињило; што се на самртне муке стезало и што је најпосле онако изнурено и пола голо на цичу симу изашло 2... Ако Вам и то није доста; ако мени као лекару не верујете, уштајте у Вашем друштву, колико је њих баш пред игранку оболело, па —- може бити — и болесно играло...
Али све п да није тако, зар је на самој игранци мало прилика, које могу оштетити телесно или душевно здравље, само ако се не пази! О госпо, та Ви бар знате, шта су наше игранке, па ако сте и тамо били така мати, као што сам је у првом писму нацртао, онда не тражите другога узрока Милициној болести.... Хајдете за мном па ћу Вам их на сваки прет набројати.
Милица се стресла и задрхтала кад је у осветљену салу ступила, и та гроза држи је као у некој грозници. Ушла са
зиме, па на расхлађено, разголитано тело нагла на један мах она влажна топлота од заложена, препуна простора. Кожа и крв немају мах да се правилно довију тој прекој промени, па од туда протис, од туда дрхтавица. Шта ће од тога нереда бити живцима и унутарњим органима, то се још не зна. Може наићи севање; може кихавица, а може и што опасније ... Ви ту дрхтавицу видите, па јој се чисто радујете: сећате се, како сте и Ви били узбуђени, кад сте први пут у велико друштво ушли...
Срећом неће дуго трајати. Ево Милица већ игра, и тек што је један пусти а други је прихвати. Нема сиротица времена ни да одахне, а стегнута, већ је и онако тешко дисала. С почетка су јоји ципеле сметале, ал је и то некако претурила, па мислиш лети. Кад пролети видиш како јој са запурена лица тече зној, како јој се груди бурно дижу и спуштају; како јој свака жила јако и брзо бије, па и кад стане не даду јој ни толико времена, да од Вас лепезу прихвати. .. Вама то мило, и тек као из неке кокетерије претите и забрањујете, да опет попустите чим који играч дође Девојчица у свом првом одушевљењу не зна мере, а и Вас материнека сујета занела, па заборавили на најпрече.
Нисте — Па што дозвољавате оно, што би у свакој другој прилици строго забранили За што пуштате тако нежно дете, као да је сутра измак свету. Зар она играг 'Та игра се, ал са животом, мајко јединичина! Ухватите јој бћло, па га избројте; метите јој руку на срце да видите како стрепи; покушајте, може ли од дахтања и речи изустити; погледајте, како је зној облио, питајте је колико је пута толики простор обиграла, па помиелите онда на све оно, што сам Вам некад говорио. Сетите се оног нашег рачуна, по коме излази, да играч, који целу ноћ тако игра, као Ваша Милица, намучи своје ноге као да је десет миља препешачио; да напреже и мори своје срце, као да је пет дана тежак посао радио; да дисањем пи испаравањем потроши толико колико би му за неколико дана доста било; да неспавањем изгуби толико, ко-