Ženski svet
БРОЈ 2. У НОВОМЕ САДУ 1. МАРТА 1888. РОД "НЕ
|
ЕВА ЗА - % Цена је годишње 1 Фор; зљ Србију 21, дин.
сваког '. дана у месецу на целом табаку. % Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.
У САМОЋИ...
(ПРИКАЗАНО _ СРПКИЊАМА.)
самоћи толко пута Али сад се нова струја Претисне ме чама љута, Широм целог света носи,
У Кад о срећи рода мога И ко спава, оног буди,
Мисли мисо забринута. Ко не ваља, тога коси“.
Па кад срце већ престаје – ЊЕ уз ов Да се узда, да се нада — „Па и нав ће струја ова
[ ји" вали" Ти с' преда мном етвориш, вило, Понети са своји' вали“,
К'о анђео по сред јада. И питаће: еда од нас — Свако за свој народ зна лиг И ја гледим слику твоју, Ах још више, ал' још више, Као грешник милост свету, — Запљуснуће женске груди, Срце дахне — мисо етане Џа ће дива спаваћивог, 55 У очајном свом полету. 5 — Сршшиње нам да пробуди !“ А се румених усана ти у | СОмела, мушка реч се вине: „А вад"прену из сна ЛЕНЕ „Што еи тако јадно клоно, Паша РОТ ПАМОСИШЕЈА Ти србињски тужни сине“ — 17 морају 4 Тужне наше уздисајке. „Зар твој народ, див векова, | Кад Српкиње сваког дана Што на кбцу живети знао, Даду роду мисо једну, Што под мачем и ханџаром Руком ћемо дохватити Ипак није са свим пао. — Е Будућност сад недогледну.“ Зар тај народ, што е' поносом Е И у ропству диз'о главу, „И кад свака Српка дневно Сад да гледи земљу црну Тек по једну сузу кане Ни ужасну ни крваву21к.. На сињ камен наших јада: | — И јада ће да нестане. „Ох, не дај се, ох, не клони, Од суза се земља круни, Црну мис'о даље гони, Од суза се лице бора, Још јад црни не ће моћи, Па од суза и кам јада Да под нама пруд изрони. Иеплдкал“ се једном мора.“ Та још Србин своје чува, Још је, још је Србин прави, „Ар та суза не еме бити Не ће лави некадањи, Мазна вода од очаја, Не ће сада постал“ мрави!“. Не из ока, већ из срца Чедо првог осећаја. „Јесте, јесте: — несу многи Па где пане, ту да плане, Прави Срби, челик-људи, Да са чела бригу скида, Што би хтели за свој народ Да нам лечи тешке боле, Дочекалт' и мач у груди. Да нам љуте ране вида“...