Ženski svet

188

имају све великим драгим камењем иски-·

ћена почетна елова царичина.

Дворска капела није тако пространа, да у њој може стати сва пратња царска, те с тога млоги одпрате царску породицу до врата црквених па се онда врате својим домовима, да проведу васкрсење у кругу своје породице.

Већ у поноћи су столови постављени у свим кућама разним мрсним јелом п врата су отворена за све пријатеље. У имућнијим кућама стоје тако по читаву недељу дана постављени столови и примају се гости. Побожније старешине и у вишим круговима неће да се омрсе, док прво не дође свештеник п не благослови јело.

Богослужење у дворској капели траје обично дуже, него у осталим храмовима, јер садањи цар не дозвољава никако скраћивање службе. У овој капели пева диван кор певача, у ком суделују први певачи и певачице са петроградске опере.

да време службе ове пуцају топови на граду. — У доба царице Ката;ине П. пуцано је у оваким приликама из највећих топова и од потреса тог попуцалису сви прозори на градској касарни те је командант града тога примао сваког ускрса из царске касе неку новчану накнаду за поправљање тих прозора. Тај, као и друге штетне обичаје, укинуо је садањи цар.

На крају службе изађе сам митрополит с крстом у руци на анвон, цар и остали клекну, а митрополит огласи трипут: „Христос воскресе!“ као и код нас, а присутни одговарају: „вајистину воскресе !“ Разлика је у Русији само та, што се по возгласу том љубе међу собом сви присутни и честитају једно другом празник. Цар се љуби прво с царицом и онда с децом и другим породичним члановима. Сутра данљуби ес цар ипоздравља сепс другим достојанственицима, генералима па на послетку и с неколико стотина нижих официра, (каплара, стражамештера и др.) као представницима целе војске своје.

Приповеда се, да је цар Никола наишао тако на једног стражара Чивутина, и поздравио га са: „Христос васкресе!“, а овај одговори: „Ваше Величанство, није васкресао:“ Цар зачуђено запшта: „Ко

__КЕНСКИ_СВЕТ.,

јакери, и

134 ти то казаг“ — „Мој рабинер.“ — Цар је онда видео, да је то Чивутин, па је

казнио команданта, што је тога дана метнуо на стражу Чивутина и од то доба се пази, да о Ускрсу само православни стоје на дворској стражи.

Међутим се поново напуни дворана зимње царске палате. Сад после службе дођу већ подигнути официри обучени у свом новом подигнутом чину и онда туу дворани не видите дуго, него само грљење и љубљење, еве док се цар и царица. не појаве; тек онда се прекине то а цар иде редом па поздравља госте са: „Христос воскресе!“, а са свију страна му се одазива: „вајистину воскресе, Ваше Величанство !“

За сва три ускршња дана, иду пријатељи једно другом у кућу и честитају празнике, баш као што је Пана ушло било у обичај о „именданима“ или о новој години, па то се изврзло и у друго зло, јер ту се упуте и писмоноше, п Фиењерџије и шегрти и бог те пита ко не, па траже евоје напојнице за честитке. :

Има још један обичај у Руса, што у нас нема о Ускрсу. Тамо се тога благдана даривају поклонима деца и млађи. Царска кућа н провијачка купује поклоне, ма најмање, и носи деци. За то у Петрограду отворе тада тако звани „цветни вашар“ са ситнаријама и играчкама. На том вашару ври по 8—4 дана; ту ћете видети прву господу и паоре, где се гурају и погађају пи траже играчке. Израчунали су, да се о том вашару пазари сваке године за по милијуна рубаља, а то је скоро један милијуп Форината, па то све оде на играчке и поклоне.

Народ простији, што живи у Петрограду, одлази највише у Исакову-цркву. Ту је занимљиво погледати. Хиљадама света стоји па сваки запалио воштаницу, крај цркве с поља раширила се у великим гомилама по столовима разна јестива, што држе млађи из куће и чекају, да свештеник опоје и благослови јело после службе. По благослову свештеникову привати се и први пут после 7 недеља. омреи се народ. Наравно, ту се изнесе по нешто и пића, па се народ ту као и они у двору грли

ж