Ženski svet

173

ЖЕНСКИ СВЕТ.

114

О ___н______-о~ооо- р-

За боре усправне, да су знак честог и трајног рђавог расположења душевног, да су јаче у људи, који многе бриге имају; а јаче су и у оних, који много мисле, али им се замишљаји не испуне.

Најпосле има ових бора и уза слабе и вредљиче очи, и у кратковидних, ал најјаче су у оних, који су много препа тили или пате од болова, и држи се, да су знак срдљивих људи, који за час изиђу из Флегме.

Боре ове јако наруже женско лице, јер женске треба да су благе душе, а те боре знак су суморности и гори су знак на женском лицу него на мушком, јер

док су се те начиниле, требало је тешких душевних патњи пи немира, а ти су разорили сву ону првобитну лепу и милу душевност женску. Оне су у неких још и знак јаче мислене снаге као пи у мушких, ал онда и јачих страсти.

Али женске врлине не дају се оценити и погодити само по челу, јер морални карактер зависи од многих других околности, па има и много других знакова, а не само чело и тек кад би се сви знаци екупили, онда је чело одсудно; но за то ипак важи, да је чело правилно и средње висине и ширине знак лешних душевних својина. —н.

допис.

Рума, маја месеца 1888.

Покрет у срп. женском свету око оснивања добротворних женских задруга зарадовао је сваког правог народног пријатеља, знајући, да ће осетљиво женско срце многу сиротинску сузу — сузу невоље убрисати, у чему се, поуздано тврдимо, нисмо ни преварили.

И код нас у Руми основала се пре две године женска добротворна задруга и ми се томе с правом зарадовасмо. Упис у чланство текао је живо и одушевљено; но по завршетку прве године приметило се било већ на првој скупштини, да се богатије госпође од сиромашнијих нешто деле, и то нам поче задавати бриге, и да се својски не опре тој заразној појави наша председница гђа Милица Св. Николајевића и Јелисавета Биорац-Ђуричић, ко зна, да не би та рана осетљивости женске разјела цело дру. штво. Овако су ове госпође већ код треће скутиштине лично пшле код појединих чланица е једне и с друге стране и разувераваше их, да су на кривом путу и да оне не раде ту у прилог једне и друге чланице, него у прилог свога целог народа. То лично обавештавање млого је помогло и друштво иде ближе својој племенитој мети, те тако ове две поменуте госпође заслужују, да им се овде признање изјави. Евала им!

По обављеној трећој главној скупштини задружној, на несрећу, поболе се гђа председница и боловала је све до марта месеца о. г. за сво то време заступале су је достојно у друштвеним пословима госпође Даница Дими-

тријевићка подпредседница и Драгиња Маринковићка благајкиња са осталим одборницама и за то време догодило се нешто, што се код нас пре није могло да изведе, покрај свих покушаја; а то је, одржала се једна заједничка забава, од нашег певачког и овог женског друштва, којом су приликом делили чист добит на једнаке делове.

Ово на први поглед изгледа да није тако важно дело, но ми који живимо по мањим местима, где једна иста публика мора да подржи све своје племените установе, у таким местима овако слагање разни хуманитарни задруга у одржању забава сваке је хвале вредно; јер пруже прилику и изнесу на углед лепу слогу, и уједно омогуће да и остале задруге могу приредити забаве у своју корист; а што је најглавније, поштеде своје суграђане од материјалног напрезања у ове итако оекудне године,

Председница је хвала богу оздравила те поново у посао друштвеног живота ступила, одма, је сазвала одборску седницу и предала од митровачких госпођа управљен од 7 Фор. а. вр. поклон на румску госпођинеку задругу и предложи да им се и јавна захвалност изрече, што ево овом приликом и чинимо. Приложиле су гђе: Катица ша Георгијевић 3 Ф. Љубица пл. Милекић 1 Ф. Јелисавета Ковач 1 Ф5 Санда Јо. вановић 1 Ф, и Ленка Мић 1 Ф. Живеле и хиљадиле се!

Кикиндски рачун од 116 •. 40 н, овим исправљамо, јер два дана после екепедиције горње своте стиже румској госпођинској задрузи