Ženski svet

тересе имала по просветне и економске ирилике друштвене, народне. У том убеђењу будући, налазимо свој интерес у томе, да изменимо положај, прилике, у којима се креће наше женскиње. Тећеирилике доследно изменути и оне штетие особине женскиња, на које се данас са свију страна толико виче. Најгрђа штетна особина у нашег жепскиња данас је: грамжење за туђпм језиком, за туђим обичајима, у ошите за туђинштином, која пас може својим упливом пре уништити, него ма која груба сила. За то имамо у српској историји красан доказ. Напт је народ па Косову изгубио своју државу, али задржавши и бранећи кроза пет етолећа језик, име и народност, он је временом опет крвљу својом обновио државу своју. Словаци пак, исиуштајући из својих руку аманете својих старих, пикад неће бити више оно, што су некад били. Наилазимо даље, а све усљед грамжења за туђнм, да ће се радије прочитати туђи романи без избора, пего ли списи Ј. Јовановпћа, Јакгнића, Ненадовића, Лазаревића, Шапчапина и многих других. Не борим се за то да ми, сестре, не треба да чи гамо и туђе писце, као: Тургењева, Пушкипа, Гетеа, Шилера, Гуцкова, Шпилхагена и т. д. Не, на нротив велим, унознајмо што нре евоју књижевност, из које ћемо ироучити индивидуалност свога народа, изучимо прво свој језик, и онда нриступимо упозиавању и других књижевности. Па какви су 'резултати те тежње на туђииштину? Ми их видимо у виду затегнутостн у друштвеном животу; у виду нетрпљивости, мржње, неискрености, ништавих забава и т. д. међу чланмцама наптега друштва, а то су нак већином носледице мешавине туђсга са нашпм рођеним. Земљиште се њиха нод њима, ио ложај свој не нознаје; и тако, немоћне да се одупру туђнм елементима, они се предају. Представите еад миле сестре, Срикињу, која је свој језик, своју књижевност, проучила, те отуда дух, особине свог народа уиознала, и која је читајући народне умотворипе, читајући „Браика а , „Змаја“ и остале, испуњена љубављу према

духу и народности свога рода, па се запитајте, били такову Срикињу могао надвладати уплив туђега ? Никад! Одношај који треба да постоји међу девојачким друштвима и породицом, лако је изведљив из горњих речи. Породица је једна од оних великих природних сила, које утичу на остале природие силе тако, да се преображајем ових, може очекивати известан преображај у друштву. народу. Породица и друштво, народ у таковој су тесној свези, да кад једно наиредује, напредоваће и друго, и обратно. Горе рекох. да нам се данас ваља одупреги навали туђииској. Чине ли то чланови породица наших, ми смо спашени. Мати пак, која најважнији и иајсилиији уплив има у нородици, иозвана је, да ту улогу што савесније врши. Доказа за то има ваздан у нашој исторнји, као: маги девет Југовића, мати. Краљевића Марка и друге. „С нородицом, с децом и кућом мора гшчети наш нанредак. Срнска кућа, српски родигељи, сриска мајка то су избавитељи и ослободитељи срнскога народа“, вели М. Јовановић-Батут. Неумрли Песталоције ставља утицај кућин, утицај матере на развитак подмлатка, више цркве, државе и школе. Без сумње је утицај материн велики, значајан, јер ои даје сваком човеку први правац у свему. Миле сестре, Срикиња ће само тако иостати правом родољупкињом, ако постане ваљана српска мајка, која ће знати однеговати чланове свом роду. Кадјсвећ морала ноникнути у нас „Јека од гусала“ (Драгашевић), та верна слика прошлог нам и данас још непрестаног чемерног живота у пеког дела нашег народа, то онда помозимо свом снагом браћи својој, да одржимо кроза сва времена аманете својих прадедова: име, веру и народпост. А шат дође време, када ће ова тужна слика само као усномена свој нашој браћи бити Из ово мало речи лако ћете проникнути оне силне користи, које нам може дати одношај девојачких друштава према сриском друштву, српским народу. Анелујући на родољубље свију Српки-

131

ЖЕНСКИ СВЕТ.

132