Ženski svet

ка онда, кад човек путује ид хода ирема ветру, те му се и дим и бурмут и онај пепео од дувана и цигаре сасипа y r очи. Слабоети вида долазе и од љутих и сланих јела и нића, особито од силовитих нића ; ликера ракије, и рума. Неудесан ноложај постеље, особиго младој деци, јако позледи очи и вид почне одмах из малена да слаби. Глава и лице не треба никад тако да су окренута, да сунчани зраци иадају у очи. Сунчана светдост може детету кроз очи да озледп чак мозак и деца добију отуда најјаче грчеве и проиадну. Уиућивати ваља децу, особито у школ ско доба, да ири писању, читању, везу, шву и т. д право седе и главу управо држе и да ју од предмета, којег раде, држе умерено удаљено, јер неудесно седење и држање главе при оваким ситннм предметима јако шкоди њима. Млого могу да нашкоде дечијем виду и незгодне наочари, кад се деци ируже и натичу, а врло су штетне за очи и оне лампе, што сву светлост сабијену доле бацају, а даље је ио соби мрачно. Таке лампе обично узимају баш ђаци и они који ноћу више читају, пишу ил иначе какав ситан иосао раде, па отуда и долази међу ђацима данас већ у основној школи 10°/ 0 у средној школи 25°/ 0 , а у великој нарасте до 50% и 60% ђака, кратког и слабог вида. Чим сс дакле најмања црвен појави на очима, ваља одмах иотражити помоћи. Прво се узима заклон од светлости, па онда се перу и хладе очи хладном н чистом водом ; ако то не растера црвен и бол, ваља иотражити одмах вешта и искуена лекара ua се лечити, јер што се око више забатаљује и занемарује, све је онасније и све га је теже иосле лечити. 2. И слух је исто тако велики дар божији као и вид и ваља га исто тако неговати и чувати. У млађим годинама и слух је њежнији, те опда ваља и више назити, да се не позледи. Најлакше се може покварити слух у деце, кад стану близу нушака, праигија (топова) кад ови нуцају, близу бубњева и звона кад ова ударају и близу ма које

јаке лупе и звеке. Деца млога остану од тога наглува, а често и сасвим оглуву. Од тих места ваља децу уклањати, па и старији нека се склањају отуда, или, ако ие могу, нека бар запуше уши, да их онај потрее лакше пређе. Нека деца, а и старији, имају тај обичај, да некоме иза ле|а и изненадно на уво дрекну ил викиу што, а то може јако да позледи уво. Млоги поквари уво и слух чачкајући га каквим оштрим иредметом, а уво је изнутра врло вредљиво, па часком оболе. И од удараца и ћушака по глави и по увету остало је млого дете глуво, па за то се тога ваља јако чувати, јер ти потреси могу да раскину ону кожицу (бубњачу) на коју гласови надају па човек сасвим оглуви или ју тако олабаве, даје неспособна да прихваћа гласове и он да оглуне. Ово може да се догоди н онда, кад се дете вуче за уши. Није добро ни бушити уши деци и задевати у оне ранице какве бакарне ил друге јевтине обоце (минђуше), јер се од тога уво окраста, иа се онда та краста рашири и у уво и поквари га. Хоће често да се нозледи уво и кроз једну цев, која води из поса и уста у уво, ако тим нутем дође на уво каква љутина. н. пр. паирика, бибер, сирће (о цат), бурмут ит. д. те окоље цев и начини оток тамо па се онда оглуне. Уво се поквари и нечистим држањем. У ушима се гомила помало лоја ил масти неке, којим се она кожицч изнутра маже да се не окоре. На млогима, који се у прашини баве ил путују, нахвата се на тај лој читава кора блата, те таки одмах слабије чује. Лој тај у неких се ужеже и буде љут иа окол>е уво изнутра и уво засврби и заболе, па често за тим и гиој протече ; а тај гној још је љући, па оједе и ону кожицу у уву, што пропушта гласове, те тако човек оглуне и ако не пази и не лечи се, а тај гној може да иде и даље и дубље у главу, па човек не само да ће сасвим оглувити, него му онда дође у оиаеност и сам живот. Са те нечистоће млого дете постане наглуво и матере ваља често да завирују деци у уши и да им перу уши млаком

143

ЖЕНСКИ СВЕТ.

144