Ženski svet

том сазревању, од којег ноглавито зависи кус. мирис, изглед и чврстоћа сира. Толико се зна, да се сировина у сиру промени и да од ње постану друга беланчаста тела, која се у води растварају. Иста се опет даље у силним нрелазима у друге материје преобраћају. И маст, која је била у сиру, од чести се промени. Од ње постају слободне масне киселине, које се или саиунишу или као такве даље у сиру остану. Оно мало млечнога гаећера, што ]е ушло у сир, брзо нестане. Од степена, на ком се ово распадање сира налази и од тога, колико је којих производа тога распадања, зависи поглавито ваљаност сира, те сазревањем не добија сир само својствен му мирис и кус, иего је то и од утицаја иа његову лакшу сварљивост. По старости и по начину готовљења може бити у сиру 18 —50, у средњу руку 25 —30 постотка беланчевина, а то су најважиије материје за наше храњење. Доста је у њему и масти, 25 —7O ностотака код масног, а 221 постотака код мршавог сира. Најпосле има у сиру и фосФата, материја, које су важне за грађење костију. По томе је сир закусак, у ком има веома миого хране за човека. А иошто цена сира није у оиште велика, те

килограм беланчевина у њему мање когата него и у једној другој храни, то има сир велико значење и у економском обзиру. У сиру може бити 30 —50 иостотака воде. Кад сир стоји, онда се та вода непрестано нспарава и из тог узрока бива му тежина све мања. У трговину долазе иреко 150 најразличнијих врста сира и због тога је скоро иемогуће навести знаке, по којима се може иознати добар сир. Што се код једне врсте тражи и што је код ње добро, не ваља опет код друге и сматра се као погрешка. Само то стоји, да је сваки онај сир покварен, који изгледа као напирен, у ком је плесањ дубоке рупе начинила, који је одвећ слан, на ком су се угњездили упљувци од муха и који је иостао већ тако мекан, да се разлива. И хемијска анализа сира је још врло неразвијена и несигуриа. Многе врсте сира вештачки се бојадишу. Највише служи за то шафран, од ког сир постане чисто жут или орлеан, који му црвенкасто-жуто лице. Неке врсте сира бојадишу се и с поља и то нонајвише црвено, за што се у новије доба узима и анилинско црвенило. М. П,

БЕЛЕШКЕ.

Из просвете.

Св. савска ирослава у Нов. Саду. Као сваке, тако и ове године, Нови Сад је свечано прославио првосвештеника и просветитеља свога Св. Саву. Св. службу служио је иротопресвитер г. Милан Ћирић с ђаконом г. М. Стојом и по свршеној литургији осветили су водицу у гимназијској дворани, која је била дуиком пуна мушког и женског света. По свршеномводоосвећењу говорио је о животу и заслугама св,. Саве ученик VIH. разр. гимназијског г. А. Живановић и народ га је испратио са живео. И ношто су прочитана имена приложника и оснивача гимна

зије и пошто је даље г. управитељ В. Пушибрк као дОпуну у славу приложника изнео нова два заслужна члана по ову гимназију: скоро преминулог старатеља гимназијској Јевту Тегаића и покојног овдашњег нароха Вуковића оца варошког поткапетана г. Тоше Вуковића, отпевали су ученици св. савску химну и свечаност се за пре подне довршила. После подне искупио се силан свет од оба пола, а понајвише млађи нараштај у „Матицу Српску“, да чује лепе говоре у славу тројице српских заслужника по књигу и просвету српску: о Јовану пл. Наки В. С. Миклушком добротвору, о Јаши Игњатовићу књижевнику и о

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ.