Ženski svet

ва се може нриметити, али кадје једном почело, онда наиредује са растењем деде и често се неда ничим више излечити. Оличне резултате саопштио је и код нас пре неке године у „Стражилову“ проФ М. Петровић под насловом „Сколиоза у учитељској школи у Сомбору“. Колико вреди каламљење . У АустроУгарској, Русији и Француској није обавезно каламљен,е богиња, него је остављено на вољу. Напротив је каламљење обавезно за свакога у Немачкој, Данској и ПГведској-Норвешкој. Шта је сиасоносније види се јасно по овим бројевима; који показују, колико је од 1 милијона становника у номенутим зем.љама умрло одбогања: Произво.љно каламл.ење Г. 1887. Г. 1888. Аустро-Угарска .... 588 7 540-4 Русија 535-9 23Г5 Француска 167 0 191*9 Обавезно каламл>ење Нсмачка Г8 0-8 Данска O'O 0 0 Шведска Норвешка . . 0-0 0 0 РАЗНО. Срби у Брчкој сложили се на позив свога честитог архипастира и митрополита Дионисија и прибрали између себе до 7000 Фор. те ће тим да украсе своју православну цркву из нутра. Шта може слога и споразум ! Шака људи њих 90 на броју, скупише овако лепу своту за племените цели, а да гата би могао онда народ створити, кад би био сложан и одушевљен. Умудри их и сложи их боже, као и Брчане ! Слава Вам браћо ! Усиомена на покојног краљевића Рудолфа. У половини јануара месеца о. г. навргаила се година дана, како је нада и узданица нашег цар-краља и целог народа Аустро-Угарске мо нархије испустио своју племениту душу у дворцу Мајерлингу. Ту тужну успомену обавиле су све веће вароши, а особито ирестонице: Беч и Будимпешта са најсвечанијим парастосима. Тога дана је и гробница била отворена и посута је млогобројним венцима, који су стизали са свију крајева. Високи родитељи били су тога дана на лицу места. где је покојни краљевић издахнуо, да тамо проспу сузе велике туге своје за својим јединцем и нашом великом узданицом. Маца Моканова ратарка из В. Кикинде и ктиторка тамошње правосл. цркве поклонила је дивну школску заставу вкикиндској средишњој школи, која је о св. Сави о. г. освећена свеча ним начином. Ово је врло лен знак, кад се и наше ратарке сећају ирилозима својим не само цркве негс и школе. Живила! Беседе н забаве У време месојеђа оживи наш свет на забавама и беседама, које се све< листом приређују у корист какве добротворне цели; особито је за таке цели узет дан св. Оаве а за тим, три Јерарха и Сретеније. Од свију позива што су нам стигли, највеличанственије се приказује позив. Суботичке добротворне задруге Српкиља, која нриређује на Три Јерарха о. г. „Беседу с игранком“ уз пријатељско суделовање тамошњег сраског иевачког друштвч, гђе Хермине Вашeapu ро(ј. СтчиишиЕ, гђицама Меланке Маиоји Данице МаиојловиЛеве , г. мерника и уметника на виолини Јулија Пешла , г. Др. Дугиана Ue r rpoeußa, г. Адријана Маиојлови(а проФесора тачошње конзерваторије, г. Сајкора хоровође тамошњег срп. иевач. друштва и госп. Фрагве Гала управителш тамошње конзерваторије. Као што се види прикупл>ене су све отличии и познати вештачи те не сумњамо, да неће проћи сјајно и усиешно. На Три Јерарха приређује беседу с игранком и томболом сри. euiua девојачка гикола у Панчеву у корист своме Фонду. На Сретенију о. г. приређује беседу с ur раггком сри. виша девојачка школа у Hoe. Саду у корист својих сиромашних ученица. Сомборска црквена оиштина раздала је у очи св. Саве из одређених заклада школској сиромашној дечици 70 пари чизама, 120 пари зимских ципела и 25 пари опанака, све у вредности од 520 Фор. а. вр. Фундацију за ове цели основали су покојни Димитрије Иоповићпарох сомборски, Антоније Коњовић градоначелник и грађанин Марко Бикар. Слава им! Јелена уважена учнтељица на комуналној школи у Руми стављена је у заслужно стање мира (у пензији). Сомборкигве на челу г-ђе Лиле Стојковићке закључиле су договорно, да приреде ових месојеђа у корист тамошње читаонице српске један сјајан Пик-Ник,

Бр 2. ЖЕНСКИ СВЕТ