Ženski svet

каквих сметња, о које се буде снотицала. на онда да пронађе згодан начин, којим ће намсру своју извести. Не осећа ли, крај своје најбоље вол>е, довољно снаге за које иоједино дело, нека се ностара да своју намеру још са чијом удружи; и нека тако удруженом снагом нође делади. иа ће се за кратко време уверити, да ће i ој труд уродити најобилатијим плодом. Тако је и са искорењивањем злих, или ле них а изоначених народних обичаја. Једна домаћица не би била у стању у томе млого учи нитњ, ал да се у иојединим местима договорно удруже више њих, те својски прегну око то.га, да домаћима својима с.ваком могућом ириликом говоре и доказују од каквих су штетних посљедица млоги не умесни народни обичаји, и ако им најстрожије забране да их се клоне, ис тичући им у сваком случају себе за нример, доживеле би у малом току времена лепа успеха, Паметни људи би брзо увидели и иризнали, да је њихово делање умесно, те би и они номажући им пристајали уз њих; а да би им свештеници, учитељи и учитељаце били у томе на руци, о томе нема сумње. Један од тако лених а изопачених народних обичаја су „Материце“ и „Очеви.“ У старо време су деца о овим споменутим данима везивала само своје родитеље и најближу својту, а ови су се у њих искупљивали ноклањајући им по коју јабуку, мало ораха и лешњика, а у имуКнијим кућама задевали су у пружену им јабуку и но који мањи ил већи новац, који су деца по упутству својих старијих смела на своју корист употребити. Но како ли се данас тај обичај изопачио. Данас млога деца иду од куће до куће, те досађујући старијима ове везују, и готово рећи силом од њих изнуде но неколико новчића, које иосле потроше на не умесне и не потребне ствари. Тим им се иружа нрилика, да новац не уче поштовати, да га немилице троше и то трошкарење укорени се у иеких од њих тако, да им, кад одрасту, ништа није свето, и да су за новац кадри учинити најгоре дело и на душу своју натоварити најцрњи грех. На матерама је да од овог децу своју сачувају. Нека их о овим данима упућују, да само своје најближе сроднике везују, а најстрожије нека им забране да обилазе туђе куће, а ако баш које од њих и добије по који новац, нека им за исти куие оно, што им је потребно, обавештавајући мх. да то сматрају као неку нриио моћ, коју су им сродници доделили.

Божић је у нас Срба један од оних празника који је млогим леним народним обичајима окићен. Зар се не сећа млоги радо свог безбриж ног детинсгва, у коме је бројао дане до бо жићњег иразника, радујући се расутој слами, чесници, лијању. божићној воштаници иа тек вертеиу и полажењу. Не привиђа ли се но неком и у најозбиљнијим данима зрелога доба по кад и кад оно дивно црвенило, којим га је у детињству горући бадњак озарио? Има ли Ср бина, коме се груди не иуне неким светим миљем, кад чује наше дивне божићне песме? Па зар да све то напустимо? Није ли грехота, што је све мање и мање српских домова, у којима се ти леии наши народни обичаји негују и чувају? Матере, матере! Би, које децу своју салонски а ио туђинским шаблонима негујете и васиитавате, зађите само једном о Божићу ио нашим скромним грађанским кућама. да видите на лицу дечијем онај дивни осмејак, којим их је Божић осенио: да чујете оно весело клицање, којим, од родитеља припремљена им уживања, захвално признају, можда ће се тада и увашим грудима пробудити оно притајано осећање. које сваку српску душу оплемењује, можда ћете тада зажелити и хтети да своју децу са том децом изједначите. Но као што је желити, да те лепе обичаје сачувамо, исто тако треба својски прионути, да се оно, што се о Божићу неумесно чини, искорењује. У нас деца о Божићу носе вертеи и нохађајући њиме млоге куће домаће у овима веселе и забављају, певајући им божићне иесме и казујући им значај тог празника. Но пазити ваља да деца од тог леног обичаја не нраве злоупотребе, као што то ио млогим местима сада бива. Бертеп треба да је начињен тако, да у сваком погледу одговара православљу, адеца, која га носе, ваља да знају колко толио складио иевати црквене и друге песме, које се том при ликом певају. За све ово, разуме се треба у ирвом реду да се поетарају свештеници и учитељи; а матере нека децу своју упућују и светуј.у., да се за те своЈе труде задовољавају и са најмањим поклонима и да највећу награду налазе у том, што су млоге развеселили и поучили, И о Ускрсу се у нас истичу млоги народии обичаји. Но како се све, што је лено, већином одржало и очувало, споменућу само оно, што се о том празнику чини не умесно и штетно,

ЖЕНеКИ СВЕТ. Вр. 7