Ženski svet

вели, од кад се зна, по цео дан код куће само с пролећа нзјутра сме излазити, а и то с тога, да нродаје љубичицу, које ie у врту помајке јој ванредно много, но за КП ЈУ ј°ј м ора полагати рачуна; а тешко њој ако се после осам часова не врати кући. Замолих је да ме сутра на истом месту дочека, и рекох јој да ћу сваки нут од ње сву љубичицу коју буде за продају износила ја одкупити. Тако је то трајало готово четрнајст дана. Када ми је опет једпог дапа пружила љубичмцу, рече ми да ће сутра донети последње љубичице, јер их више већ пема. Мене нешто текиу У с рц е > 11 °д тог тренутка зиао сам, да ми то девојче миого вреди. Кад сам је сутра дан угледао био сам са својом намером на чисто : Замолим је да ме одведе својој помајци, која је била удовпца неког сиромашног кројача, и да нас остави на само. Како је била иедеља, те није било школе, могао сам с овом же иом разговарати до миле воље. Још одма на ночетку замолим је да на Јелу боље пази, и да је боље негује; а ја ћу јој за то сваког месеца по нешто платитп, па моја ће орига бити, и да ]е мало боље заодепем. Она се с иочетка у чуду није умела да нађе, ал кад јој ја ночех доказивати, да сам бајаги неки јелин рођак, и да све то што ја чиним због других наших рођака, мора остатн иајвећа тајна, изгледало јој је све то као иешто са свим природно, и она мој предлог прими. Све ово није ми било тешко учипити; нрво с тога, што сам ја за себе ногодио за мању панлату стан и храпу, а друго, што су ми тутори били врло издашни. Да ја све то нисам чинно без стварна нлана, ви сте без сумње већ погодили. Јест, ја сам знао да ћу за кратко време бити сам свој госиодар, а догле ће и Јела бити мало старија, на оида ће битп моја, онда мора бити моја, јер ја сам је заволео до лудила. Пролазио је дан за даиом. Ја сам свршио нспите, а и Јела се под мојим над-

зором ii о нечем иаучила, јер сам ie ia сваки дан учио. Када сам се први нут састао са својим туторима, и моју им намеру саопштио, оеху као вап себе. С ночетка се томе најСЈРожије одупираше; тада ме почеше световати и благим начином ме одвраћати; ал да сам ја у погледу моје женидое гвоздене воље, најпосле попустише, и ми се сложисмо у томе, да ја са венчањем још годину дана иричекам. Ја сам на то нристао, јер они- ми дозволише да Јели и помарци јој смем узети леиши стан, и да се смем за њих бринути. Чудићете се можда што је Јела присгала да иође за меие, ружна човека; и мислићете можда на то је иристпла из захвале, што сам joi био добротвор? Ал није тако. Јела је меие волела ; и то волела онако, као што сам ја желео, то сам јој сваки дан могао са очију читати. Ваљало је да до венчања нам добројимо четир месеца, када сам ја иослом некуд морао па иут, где сам се имао бавити некпх четрнаест дана. Но на оеам дана по мом одласку, добијем од јелине помајке орзојав, да се Јела разболела и жели ме видети. Јавпм јој одмах да зове лечника за кога сам знао да је савестан и вешт, и да долазим. Па онда ех, опростите, ал ово што сад још имам рећи и данас ме још потреса, на зато ћу брзо свршити. Јела је боловала од запалења нлућа и ја сам је изгубио. Да, да, гледајте ме; изгубио сам је, њу, коју сам тако волео; на сам ево и осгао жив и остарио, али сам с њом сахранио све. Од оног дана, када сам њу последњи пут видео, почео сам живити другим животом. С иочетка сам ја бегао од људи, а сад људи бегају од мене. Ал нека, бар смо се изравнали. Сад немам иишта више да вам кажем, само вас молим, да ово што сте сад чули, приповедате другима тек онда, кад мене више н е буде. И она му је жељу испунила.

. Бр - i: ЖЕНСКИ СВЕТ.