Ženski svet

лоша иросио, у великој неприлици, не треба ни да вам кажем. У кратко, није ту номогло чак ни моје посредовање, него мој отац, онако љутит седе и написа Милошу писмо, које јадан Милош без сумње није за икону заденуо, и од тога тренутка не мари да му ко Милоша, ни спомене. Мени је врло жао, гаго се мој отац са Милошем разишао. Ја Милоша н данас волем као рођена брата, па будите уверени да сам на сваки могући начин иокушавала, не би ли их измирила, али ми никад не пође за руком Па чак ни данас. Ето, сад знате све. Таман је она завршила, а на врати се указа Јанковић. Босиљка их приказа једно другом, и пошто се поздравише понуди Јанковић Стојића да седне, па онда за почеше разгов рати. Ви сте дакле госиодине друг нашега Милоша који се мени баш онако поприлично замерио, те не могу то никад да му опросгим. - Рече Јанковић између осталога. Госнођица ми је укратко рекла да вас је Милош увредио, ал он сам ми о томе никад није спомињао. —• одговори му Стојић. А и ви сте привник? Не господине. Та ми смо обојица медицинари. А кад :.и је Милош напустио правну струку ? Ја се не сећам да је он икада био правник. Он ми о томе не рече ништа. Ја га већ две године познајем као медицинара. Дакако да је био правник. Та то је била и моја и његовог оца жеља. А гледај. од кад је са мном раскрстао, раскрстиоје и с науком на коју самгајаготово силом навео Јадан мој брат а његов отац, да то зна нреврнуо би се у гробу. Дакле је Милош? Син мога рођеног брата. Али господнне зашто је онда Милош напустио име свога она, те се пише Живковић? Шта? Живковић? Таје л’ могуће?! Повика Јанковић зачуђено. Тако је госиодине. Ја Милоша од

кад знам, знам да се призива и пише Живковић ; ја немам нојма о томе, да је он пре носио друго име. Он ми о својој породици никад иишта није говорио; иа ни за вас ми не рече да сте му рођени стриц. Па реците ми молим вас, шта вам ,је казао о мени? Ништа осим онога што сам госпођици већ рекао. Па како вас је унутио мени? Казао ми је само да запитам ма кога у великој улици где станује проФесор Сава Јанковић, иа ће ме сваки унутити вама, па тако је и било. Шта проФесор Јанковић? новикаше старац и кћи му у један мах, и почеше се сачуђено гледати. Тако је. одговори Стојић, али молим вас чему се ви чудите? дода брзо за тим. Али госиодине све оно нгго ми мало нре рекосте, на сад ово што сам на иослетку од вас чуо, све то је доказ да је међу нама нека забуна. Каква забуна. Та ја јесам Сава Јанковић, али нисам проФесор, већ варошки мерник. ПроФесор Сава Јанковић станује у овој истој улици, али преко пута од нас. Та је ли могуће? —изусти Стојић. А од чуда не може да дође до других речи. Док су они тако говорили, сгојала је Босиљка као скамењепа, а сад се и опа умеша у разговор. Јесте, јесге рече она између осталога проФесор Јаиковић има медпцинара рођака, иетима пе знам имена; а има и кћер од десет година, којој је по свој прилици онај иоклон вамењен, који сте ви господине мени допели. и она сад исказа оцу пгга се десило с лутком. Реч но реч, па су за кратко време били са свим на чисто, да, је Отојић и поздрав и поклон донео камо није требало. Пошто су још неко време разговарали, замоли Стојић и Јапковића и кћер му да му опросте што их је бадава узнемирио, и чинио нм неприлике, па онда се диже да пође, не би ли однео и поздрав и лутку

Br. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ

15