Ženski svet
а кад је има, онда је унраво престун гаку воду пити, и таки оуиар још отво рен држати Таке бупаре би ваљало полицајно зароннти за павек Бупари који су изван места па пољу иа ледипама или њивама даље од села, а још млого даље од вароши, у тим i је вода добра, ако је нитка. Ту се процеди кишмица кроз здраву земљу, и у таким бунарима је ретко кад рђава вода. За време зараза ваљало би натерати свет, да пијаћу воду допоси са ледина, а пе из својих бупара у авлији, који су крај штала п другпх још иечистијих места. У иовије доба иочели се и у нашим крајевима бушити тако зваии артески бу иари, из којих се врло добра иијаћа вода добива, јер то није вода од оне кишиице која је најпре целу авлију спрала, и свапгга собом понела шта је год где нашла. Та кпшница остаје оннма да је пију. који пију воду из свога буиара у авлији, јер та кишница ие може да пробије један таван у земљч. Код артеских бупара је иак тај гаван који задржава горњу воду нробушеп, и тако артеска вода није така иста као у обичпим бунарима, јер ]е у обичним бунарима били они плитки или дубоки, вода изнад оног тавана који не нропушта воду, а у артеским бунарима је вода псиод тога тавана Артеска вода дакле није опа која опере земљину површину па се у бунаре сцедп, те је с тога свака артеска вода, ако баш какве ванредне нрилике не утичу, за пиће добра. Истина, да и многа артеска вода има кадкад мирис н. пр. на иловачу, или има какву боју, обично жућкасту, и то задржава млоги свет да је ие није, и да већма воле из бунара у авлији воду пити, јер је та бистра и без боје, него пити таку артеску воду, јер се боји да ова због свога мириса пли брје није чиста, и да је она из бунара чистија п здравија. Но то је мишљење погрешно. Да ли је пијаћа вода по здравље човечије поспешна’ или није, зависи поглавито од тога, има ли у њојзи ма и трага од органских материја или нема. Ако нема, онда је така вода за пиће удеснија, мирисала опа па иловачу или била илавичаста ако
има, онда пе ваља, ма пе имала никаквог мириса, и ма била бисгра ко суза. Да ли пак има тога у води или иема, не да се тиме одредити, што ћемо узети воде у чашу и гледати јели чиста, за то треба људи томе послу вешти, који су кадри сигурно изнаћи, чега има све у води. Но ми и без икакве нробе можемо себи представити да она вода која је у бунару, и која се најпре кроз све могуће ствари нроцедила, ако је бупар у авлији или иначе близу људских станова, да у ту воду могу лако таке оргапске материје досиети, дочим у артеску воду, која нема никаквег додира са оним стварима које се палазе па новршини земљиној, да у ту артеску воду те материје пе могу досиети, и из тога нам се само каже, да би ваљало тамо, где има артеских бунара, да сви људи одатле пију воду, особито за време какве заразе, па ма опа имала каквог мириса или боје, опет смо сигурнији са њоме него са водом из обичног бупара, на ма како опа бистра била У крај река посејана су многа села и вароши, и људи из таких места пију обично текућу воду. Кад иомислимо само да се сви канали, који имају ту цељ да чисте варош, свргиују у реци, онда се морамо чудити, како људи могу пити текућу воду. Колико клица разноврсних болести налазе се у текућој води, које нићем долазе у тело здравог човека! Кад пратимо развитак какве заразне болести, видићемо да се она тим начином шири. Из места која леже крај реке, шири се у она места куда вода тече, јер је баш текућа вода и разноси. Да текућа вода није добра за ииће ие треба доказивати, то иам може бити сасвим јасно. Имамо дакле две воде, које су добре за пиће, а то је изворска и артеска вода и две које нису увек добре, а могу кадкад и оиасне бити, а то су обична бунарска и речна вода. Но нису сви људи тако сретни, да живе у бреговитим крајевима, где се налазе млоги извори, нити сва места у равници имају ар тиске бунаре. Белика већина, људи мора да се пати са бунарском или са речном водом
130
ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 9.